Jezičke tipologije
Jezici se mogu razlikovati u tri komponente, pa se mogu izdvojiti tri aspekta identite jednog jezika. To je genetska ili rodoslovna koja podrazumeva sličnocsti između dva ili više jezika koje mogu da potiču iz više izvora(od čega je postao), arealna klasifikacija koje podrazumeva neravnomernu podelu jezika po delovima sveta(Azija sa 1900 jezika, Afrika sa 1800 jezika, regioni Pacifika sa 1200 jezika, Amerik sa 900 jezika i Evropa sa 100 jezika) i strukturalna ili tipološka klasifikacija(kakv je neki jezik). (Ranko Bugarski 2005)
Tipološkom klasifikacijom se porede jezici kako bi se otkrili tipovi jezičke strukture. Ovom klasifikacijom se ne porede samo dva jezik već svi jezici kako bi se oni klasifikovali prema tipu.
Jezici se tipološki mogu proučavati na svim nivoima strukture. Tako se npr. posmatraju broj i raspodela glasovnih jedinica ili priroda akcenta, izražene gramatičke kategorije (kao što su rod, broj, padež, vreme, vid, itd.), sintaksički procesi(naročito red reči) i slično. Međutim, najviše se posmatraju načini građenja reči i konstrukcija, zbog toga su napravljenje određene podele. Jedna od ovih podela jeste na analitiče i sintetičke. (Ranko Bugarski 2003)
Analitički su jezici koji imaju odvojene delove konstrukcije sto podrazumeva jezike koji upotrebljavaju malo vezanih morfema. Njihova sintaksa u sintagmi i u rečenici nije izražena posebnim oblicima reči, nego posebnim autonomnim morfemama i strogo odrežđenim položajima reči u rečenici. Sa druge strane sintetički jezici su jezici koji podrazumevaju neku sintezu delova. Njihov sintaksički odnos se više bazira na morfološkom nivou. Ima relativno slobodan red reči.(Ranko Bugarski 2003)
Ovoj podeli je bliska morfološka klasifikacija koja deli jezike na korenske, aglutinativne, flektivne i inkorporativne.
Korenski ili izolativni jezici su analitički jezici koji sadrže nepromenjive reči, nemaju nastavke i koriste strogo određen red reči (kineski, vijetnamski, samoanski).
Npr. kineski: Kupio sam pomorandžu da jedem.
Wo mai juzi chi.
Sto, kad bi se bukvalno prevelo, zvucalo: Ja kupiti pomoroandzu jesti.
Razlika između jednine i množine se pravi na osnovu konteksta. Međutim množina može da se obeleži kod animatnih, ličnih imenica i ličnih zamenica upotrebom partikule –men koja nije slobodna morfema.(Radmila Đorđević 2004)
Aglutinativni jezici u kojima morfološku strukturu reči čine koreni i nastavci koji imaju jedinstveno značenje i koji ne srastaju sa korenom iako utiču na njegovo značenje. Tj. reči se grade dodavanjem dugog niza elemenata od kojih svaki ima svoje određeno značenje.. Ovakvi jezici su mađarski, turski, svahili, japanski,finski… Npr. mađarski u kojem se gleda da se izvrši neka vrsta harmonije vokala u fonetskom smislu. VERESEKNEK=
Ver- Krv
+es(nasravak za popridevljavanje)- Krvav
+ek(nastavak za množinu)- Krvavi
+nek(nastavak za dativ)- Krvavima
ili moze da se doda nastavak u vidu priloga
Ház- Kuća
Ház+ba- u kući
primer za Svahili: MIMI NINAKUPENDA WEWE
Mimi- Men
Ni- ja
-na- nastavak za sadašnje vreme
-ku- ti
-penda- ljubav
Wewe- tebe
Ovo znači volim te. (Radmila Đorđević 2004, Kristal 1985)
Flektivni ili fuzioni jezici su jezici u kojima se dešavaju promene unutrašnje strukture reči, što podrazumeva dodavanje nastavaka koji imaju više gramatičkih značenja. Znači na koren se dodaju nastavci koji nemaju svoje jedinstveno značenje. Takvi jezici su arapski, grcki, srpski,… Primer latinski: Amare-infinitiv od glagola voleti.
Am- -koren na koji se dodaju nastavci.
Amo- prvo lice jednine indikativa prezenta aktiva.
-o -amus
-as -atis
-at -ant
su nastavci za prezent aktiva indikativa. (Radmila Đorđevic 2004)
Postoji jos jedna grupa jezika o kojoj se može diskutovati da li je uopste grupa sama po sebi. To su polisintetički ili inkorporativni jezici. Ti jezici su neka vrsta skolpa aglutinativnih i flektivnih obelezja. Oni u suštini prave dugačke i komplikovane reči koje zamenjuju cele rečenice ovi jezici su eskimski, Mohok jezik, australijski jezici. Primer Aboridzanski:
Ngirruuntingapukani
Ngi- ja.
-rru – nastavak za prošlo vreme.
-untin – neko vreme.
-apu – jesi.
-kani – ponavljajući
a znači: Ja sam dugo jeo.
(Kristal 1985)
Kada se sad osvrnemo na sve podele možemo da zaključimo, gledajući neke jezike sveta, da ne mozemo da postavimo neku apsolutnu klasifikaciju jezika. Svaki jezik ima elemetne sve tri grupe, negde više, negde manje. Međutim ljudska težnja je takva da klasifikacije moraju da postoje.
Literatura:
Bugarski R. , 2005. ,,Jezici“, treće dopunjeno izdanje. Beograd.
Bugarski R., 2003. ,, Jezik i lingvistika. Beograd.
Đorđević R. , 2004. ,, Uvod u kontrastiranje jezika“, šesto izdanje. Beograd, 2004.
Kristal D. 1985. ,, Enciklopedijski rečnik moderne lingvistike“. Beograd. Nolit.
Клуб љубитеља језика 