Učenici I3 odeljenja obradili su dijalekte na malo drugačiji način. Na časovima informatike su uradili prezentaciju – kao sistematizaciju znanja iz ove nastavne oblasti. Imena učenika nećemo posebno navoditi jer su navedena u prezentaciji.
Циљ: организовање књижевне вечери на којој ће локалној заједници (ученицима гимназије и заинтересованим становницима Сремских Карловаца) представити књигу Негославе Станојевић „Јоште чекам тај реч да ми рекне“ и прикупљања књига за школску библиотеку у Гаџином Хану или околини
Исходи: Ученици ће:
Стећи истраживачке вештине, способност дефинисања теме и могућих приступа изучавању исте.
научити да прикупљају информације и њихову евалуацију;
умети да употребе стечено знање и вештине у самосталном истраживачком раду;
усвојити критичко мишљење;
научити да раде у групи, да искажу свој тимски дух;
научити да искажу иницијативу и лидерске способности;
разумети значај изолованих заједница за изучавање историје језика, обичаја (музике и ликовних облика);
разумети разноликост и богатство разлика међу различитим крајевима једне земље;
научити да поредећи разлике донесу закључке и усвоје знање;
моћи да самостално изучавају и презентују одређене теме сагледане из различитих углова (различитих предмета);
научити да организују манифестације и хуманитарне акције.
Опште компетенције:
естетичка компетенција
комуникацијска компетенција
рад с подацима и информацијама
дигитална компетенција
сарадничка компетенција
одговоран однос према околини.
Језик и обичаји Заплања
Крајњи циљ је организовање књижевног сусрета са ауторком књиге „Једва чекам тај реч да ми рекне“, Негославом Станојевић. Збирка прича написана на заплањском говору је од изузетног значаја за очување језика и обичаја овог краја, а ученицима наше гимназије даје могућност да развију наведене компетенције и представе је локалној заједници, а с друге стране да развију друштвену одговорност кроз организацију прикупљања књига за своје вршњаке у Заплањском крају.
Да би успешно организовали ову манифестацију ученици треба да се упознају са:
дијалектом и говором заплањског краја
да се упознају са обичајима краја из ког ауторка потиче и о ком пише
да се упознају са историјом краја и да разумеју значај за изучавање историје једног народа, његовог језика и обичаја проучавањем заједница које због географских карактеристика остале издвојене од главних индустријских и економских токова.
да разумејући културни миље (музика и ликовна култура) боље осете и разумеју и мелодију и естетику језика.
да разумеју значај друштвене одговорности и разумевања разлика и превазилажења предрасуда.
Пројекат смо радили са ученицима другог разреда. Пројекат је трајао од 9. до 23 марта 2015. На часовима српског језика су се подсетили градива од прошле године (дијалектологија) и упознали се са ауторком и збирком прича. Ученици су добили задатак да истраже где су границе заплањског говора, ком дијалекту припада и остале карактеристике које ће им помоћи да разумеју овај нестандардни дијалекат и да би могли да ураде презентацију истог.
На часовима историје су изучавали историјску позадину овог дијалекта, њихову везу са бугарским и македонским говорима. Проучили су њихове везе са суседним балканским језицима, утицај насељавања становнсишта из јужнијих и источнијих крајева у долини Мораве и Нишаве. На овај начин су створили услове за разумевање историјске позадине, простирање и културолошки и ентографски значај овог краја. На часовима историје је организована и дебата – значај територијалног раслојавања заједнице за изучавање историје једног народа, његовог језика и обичаја.
На часовима музичке културе су имали задатак да пронађу традиционалну музику тог краја и да кроз музичку призму осете ритам језика и проуче ритмику језика.
На часовима грађанског васпитања говорили су о предрасудама и превазилажењу предрасуда које имамо у односу према припадницима различитих дијалекатских група, разумевање различитих социјалних услова и развијање друштвене одговорности – а такође и организовањем хуманитарне акције – књига за друга.
На часовима ликовне културе и информатике и рачунарства су на основу изученог, наученог и усвојеног направили презентацију Заплања (положај и говор), док су на часовима ликовне уметности самостално креирали плакат за књижевно вече.
Ученици ће за овај интегративни пројекат користити ресурсе којима располаже сама Гимназија:
библиотечки фонд
рачунаре и интернет (у кабинету за информатику)
кабинете за ликовну и музичку културу
опрему за израду плаката.
Ван школе ће користити своје рачунаре да би претраживали, писали, правили подсетнике, мапе, тражили потребан материјал за презентацију.
Начин праћења ученичких постигнућа и вредновање истих
Наставници ће напредак ученика пратити како на часовима одређеног предмета, тако и путем друштвених мрежа (путем маила, затворених група на Едмодо заједници), као и на часовима додатне наставе.
Оцењивање и вредновање ученичких постигнућа
У овом интегранитвном пројекту учествује шест професора (са шест различитих предмета), тако да се на овај начин веома добро и комплетно може испратити ученички рад и постигнуће.
Рад ученика биће праћен обе недеље. Пратићемо њихову унутрашњу мотивацију за рад – колико су овладали вештинама и како се сналазе у радном окружењу. Такође ћемо пратити и спољашњу мотивацију – колико су одговорни у раду са групом, како поштују рокове, како се осећају у лидерској, а како у улози тимског играча. Подстицаћемо их и прве оцене ће бити описне, јавне и биће им подстрек да наставе или да коригију свој однос према раду до краја пројекта.
Оцена треба да пружи информацију и смерницу, потом да усмери ученика у одређеном правцу, да га мотивише, а потом ће, након евалуације урађеног сваки професор формално оцењенити – формална оцена ће бити резултат свих горе наведених фактора.
Опис активности са ученицима
Српски језик
Професор: Мерима Аранитовић
Тема: Језик Заплања, социјално, територијално располајавање језика
Циљ: Развијање истраживачког духа, одвајање релевантних информација, значај нестандардног дијалекта за изучавање историје језика
Исход: Ученици ће научити како да претражују стручну литературу. Знаће да препознају на претраживачима релевантне изворе. Умеће да своје знање примене у сличним ситуацијама и истраживањима. Разликоваће стандардне од нестандардних дијалеката. Превазићи ће предрасуде у вези са нестандардним дијалектима (дијалекат није једнак нивоу образовања).
Предмет: Српски језик
Број часова: 4
Израда:
У школској библиотеци пронаћи литературу у вези са историјом језика, дијалектиком, као и раслојавањем језика.
На друштвеним мрежама пронаћи релеватне записе у вези са говором Заплања, изучити блогове који се баве језиком и говором Заплања.
Прочитати књигу „Јоште чекам тај реч да ми рекне“ и анализирати језик. Изабрати неколико приповедака и направити речник непознатих речи.
На другом часу анализирамо сакупљен материјал. Ученици су се подсетили шта су то дијалекти, шта су стандардни дијалекти (који су ушли у основицу стандардног српског језика). Подсетили су се и врста раслојавања језика. За овај рад њима је битно социјално и територијално раслојавање.
У овом случају је територијално раслојавање – географски фактори су допринели да се у овом крају индустријализација није развила, да су их заобишле велике инвестиције кроз историју – крај је због недостатка путева, много воде (недостатак мостова) доста планина, остао неразвијен у односу на велике градове, па су се људи већином школовали ван овог краја. Тако су становници који су остали сачували стари дијалекат .
Говор Заплања припада призренско-тимочком дијалекту, тј. у тој групи је неколико сродних дијалеката који су веома оштро одељени од осталих српских дијалеката и остатка штокавског наречја због чега их и одвајају у посебно наречје које се често назива торлачким. Оно чини постепен прелаз између српског и бугарског језика.
Ученицима су ови говори познати из телевизијских серија попут Породичног блага (она двојица браће из Лесковца и њихова родбина), из филмова Зона Замфирова, Ивкова слава, итд. На запад и север од своје западне границе, призренско-тимочки дијалекат се надовезује на косовско-ресавски низом прелазних говора, а косовско-ресавски је, рецимо, онај дијалект који чујемо у серији Село гори, а баба се чешља, или којим је писан Петријин венац. Ученици су преслушавали клипове са Youtube да би боље разумели акценат овог говора.
На овом дијалекту ученици могу да запазе како је велики број иновација заобишао ове говоре и како они у себи чувају неке карактеристике словенских језика још из средњег века. Ово наречје изгубило је деклинацију, синтаксичку компарацију, инфинитив, остао је првобитни двоакценатски систем. На прво слушање може се стећи утисак да су говори ближи бугарском и македонском језику него српском. Прилично су неразумљиви данашњим генерацијама – те долази до стварања предрасуда (социјално раслојавање језика) заснованих на неразумевању и непознавању. Отуд потиче велики број пошалица на рачун Нишлија, Лесковчана и Пироћанаца. Циљ је био да ученици разумевањем говора овог краја превазиђу предрасуде.
На трећем часу смо повезали територију на којој се појављује заплањски говор, сагледали основне каратеристике, разговарали о причама које су прочитали, коментарисали језик, али и социјални миље који утиче на тематику прича (сиромаштво, изолованост, патријархални породични односи, неразумевање савременог начина живота), и договорили се шта ће ући у презентацију коју ће радити на часовима информатике.
Четврти час смо одгледали презентацију, прокоментарисали рад, и договорили која ће питања поставити ауторки књиге на презентацији која ће се одржати након ускршњих празника.
Питања за ауторку:
Реците нам, започетак,како сте дошли на идеју да напишете књигу на говору Заплања?
Да ли је тешко некоме ко проговори на неком дијалекту да научи и говор по књижевном стандарду и шта је ту најбитније, шта највише помаже?
Обично се сматра да Нишлије не знају све падеже и да, ако знају, онда не знају дијалект. Шта је истина?
Колико је реалан и приближан извор на овом говору, посебно Сремчевих или, рецимо, Бориних јунака, онај говор који чујемо у серијама, филмовима, позоришним представама на тему њихових дела?
Како сте почели да пишете на дијалекту и колико Вам је то било тешко?
Да ли су ликови из Ваших прича стварни?
Да ли Ваши земљаци имају примедбе на говор који сте користили у књизи и колико је, уствари, тај говор присутан сада у том крају?
Да ли сеЗаплањци, Нишлије, уопште јужњаци, лакше разумеју на дијалекту или на књижевном језику?
Колико је странцима који уче српски језик разумљив дијалект југа и схватају ли разлике?
Интересује ме, како сте решили питање записа локалног говора? Да ли се лектор консултовао са вама, И шта је у процесу записивања говора Заплања у ствари било најтеже?
Историја
Професор Дејан Ђурђев
КУЛТУРНА И ОБИЧАЈНА ИСТОРИЈА ЗАПЛАЊА
Циљ:развијање критичког мишљења код ученика, уочавање утицаја кроз историју на данашњи тренутак. Значај изолованих заједница за изучавање културе и обичаја једног краја.
Исходи: Научити да анализом историјских података боље разумемо садашњост. Разумети значај изолованих заједница за проучавање историје једног народа. Приближити и разјаснити непознате чињенице и тиме превазићи стереотипе. Лакше разумети штиво базирано на обичајима, историји и културним обрацима једног специфичног поднебља.
Трајање: 2 часа
На првом часу активност ученика би подразумевала осветљавање историјских чињеница у вези са Заплањем, разумевање историјских догађаја, развоја читаве Србије, као и овог краја.
Ученици ће на основу података прикупљених за презентацију, на основу прочитане књиге, као и анализом историјских података до којих су дошли на часу историје припремити дебату за следећи час.
Ученици, који су већином из убраних средина, моћи ће да разумеју да заједнице које се вековима нису много мењале поред тога што чувају језик чувају и обичаје и културну историју једног народа и изузетно су значајне за разумевање обичаја и понашања одређеног народа. Они чувају и традиционалан начин обраде материјала (хране, вуне, дрвета…), као и обичаје везане за одређене празнике и светковине (Ускрс, Божић, слава, крштење, свадба…) Ово је изузетно значајно за етнографе, етнологе, историчаре…
Тема дебате би била ДА ЛИ ЗНАЊЕ РАЗБИЈА ПРЕДРАСУДЕ. Ученици би били подељени у две супротстављене групе и разменом аргумената и различитим приступима истој теми би покушали да дођу до одговора на питање. Правила би била постављена унапред а модератор би био професор.
На овај начин ученици ће научити да исти тему посматрају из два потпуно супротна угла, научиће да аргументовано заступају одређен став. Одређене студије су показале да дебате имају изузетно позитиван утицај на развој ученика и на развој критичког мишљења.
Грађансковаспитање
Професор: мр Биљана Летић
Трајање: 2 часа
час
Циљчаса
Развијање и повећавање осетљивости ученика за потребе других и за учествовање удруштвенокорисним ихуманитарним акцијама
Темачаса
Друштвена одговорност, улога појединца у друштвеним збивањима, алтруистичко понашање, емпатија, друштвена акција
Токчаса
Са ученицима се води разговор на горе наведене теме кроз:
тумачање и анализу појмова и активности
препознавање ових појмова и активности у њиховом окружењу
размишљање о сопственим капацитетима за друштвено одговорно и активно понашање
договор о организовању конкретне акције прикупљања књига за основну школу у Гаџином Хану
Исходи
Н акрају часа ученици ће:
повећати сопствену социјалну осетљивост
разумети значај друштвено корисних акција
бити мотивисани за организовање и спровођење друштвено корисне акције
применити ова сазнања на свакодневне животне ситуације.
час
Циљчаса
Стицање знања и вештина планирања и спровођења хуманитарне акције
Темачаса
Планирање и спровођење хуманитарне акције, подела задужења, процена ефикасности акције
Токчаса
договор о корацима у планирању акције
договор окорацима у спровођењу акције
подела задужења
договор о критеријумима ефикасности акције
Исходи
На крају часа ученици ће:
умети да организују и спроведу хуманитарну акцију
препознавати ситуације где могу деловати друштвено одговорно
развити активан однос према свом окружењу.
Музичкакултура
Професор Дуња Деурић
Трајање: 1 час
Циљ: развијање осећаја за различите врсте музике. Уважавање разлика. Подстицање да се на основу музике изуче и други крајеви Србије. Умеће да осете ритам матерњег језика и специфичности повезане с различитим дијалектима.
Исходи: ученици ће научити да препознају музику одређеног краја. Разумеће ритмику језика кроз мелодију. Моћи ће да повежу обичаје и музичку подлогу.
Ученици ће на примеру једне композиције карактеристичне за тај крај анализирати ритам, покушати да одреде на којим инструментима је одсвирана, да одреде основне карактеристике композиције, да одреде да ли постоји утицај неке друге музике са балканског поднебља.
Ликовнакултура
Професор: Братислав Стевановић
Време: два школска часа
Циљ: Развијање креативности, прихватања и уважавања разлика, смањење предрасуда
Опште компетенције: естетичка компетенција, рад с подацима и информацијама
Тема овог рада је израда плаката ради промовисања књиге ауторке из специфичне средиле: дела југоистичне Србије – Заплања.
Активност ученика би се могла поделити у неколико фаза:
Упознавање ученика са темом плаката, специфичностима културног и историјског наслеђа Заплања, са разлозима израде плаката и са основним правилима израде плаката који захтевају одређена знања и вештине.
Организовање група према афинитетима и предзнањима да би све групе биле равноправне при коначној изради плаката.
Упознавање ученика са средствима и материјалима који су потребни за израду плаката.
У првој фази ће ученици још једном (већ су на часовима српског језика објаснили специфичности дијалекта и говора) ради бољег разумевања теме плаката анализирати наслов збирке приповедака: „Једва чекам тај реч да ми рекне“. После тога ће ученици путем интернета и литературе у школској библиотеци истражити специфичности краја који треба плакатом да се промовише У оквиру сваке групе постоје одређени задаци за појединце- обичаји, ношња, куће, свирале, крајолик и слично. Након тога ученици се упознају са разлозима израде плаката и на самом крају, али временски најдуже, ученици се упознају са начинима израде плаката: скица, припрема, израда – технички и визуелни део.
У другој фази ученици се деле по групама и у оквиру сваке групе ученици предлажу и прихватају одређене активвности а одређује се и ученик који ће бити координатор групе.
У трећој фази ученици се упознају са оним што им је све потребно да би успешно извели задатак: оловке, боје четкице, папир, техничка средства као и са компјутерском израдом плаката. У оквиру ове фазе ученици се упознају са чињеницама важним за добар плакат: естетским, психолошким, маркетиншким.
Сам плакат би се реализовао у школи, али појединачне, истраживачке фазе рада би се обавиле код куће или неком другом месту (библиотека, музеј, галерија…)
Средства и ресурси који се користе су из постојећег фонда школе – ликовне радионице али и оне из појединачних извора.
Рад ученика ће се пратити кроз конретне активности, разговор са ученицима о томе шта су сазнали, припремили, урадили, колико су скица урадили и на крају какав је конкретан радн то јест готов производ.
Информатика и рачунарство
Професор: Ирена Станишић
Трајање: 2 часа
На основу информација из предмета на којима су се ученици упознали са темом, претражили, научили, закључили где је Заплање, говор тог краја, карактеристике – на часовима информатике и ранучарнства су направили презентацију „Заплање“ у Power Point програму
Користећи усвојена знања из рачунаства и информатике као што је: претраживање и обрада података, уметање фотографија, креирање табела, анимације, уметање хиперлинкова, ученици су урадили ову презентацију која ће бити доступна у прилозима.
Педагог
Мр Љиљана Пижурица
На радном састанку на ком смо се договарали у вези са организацијом овог пројекта, договорили смо се да педагог ради у корелацији са свима нама, да буде координатор – то јест да сама организација књижевне вечери и практична организација прикупљања књига буде њен део овог интегративног рада.
Ученици ће научити како се планира и изводи једна манифестација. Знаће да направе план рада са свим параметрима (где се одиграва, ко учествује, шта је потребно обезбедити, кога позвати, шта је од материјално-техничких средстава потребно обезбедити). Умеће да координирају локалну заједницу и схватиће њен значај.
Знање и вештине стечене на осталим деловима пројекта ће у сарадњи са педагогом спровести у дело – на овај начин теоријски део добија свој пун практични значај а ученици стичу функционално знање које ће им бити корисно и примењиво.
Такође ће педагог да им помогне у координацији прикупљања књига, а касније и у организацији слања. Овај део пројекта је изузетно битан јер ученици на овај начин имају могућност да се увере у битност знања стечених на часовима који су претходили самој манифестацији (промоцији књиге). Овај пројекат има три важна практична дела:
Креирање и израда плаката
Израда презентације
Организовање промоције књиге
Коментар:
Првобитно смо на обуци у децембру планирали сасвим другачији интегративни час. Но, кад смо започели договоре и контактирали дечију болницу, искрсао је проблем – рекли су да не могу да нам обећају сарадњу због тога што је у овим месецима увек отворено питање епидемија и забране уласка у болнице. Тако смо решили да се окупимо око једног другог пројекта – у плану свакако имамо промоцију књиге ауторке Негославе Станојевић, писане на призренско-тимочком дијалекту, а у оквиру тога постоји говор Заплања који је овде забележен. Ово занимљиво и вредно штиво нам се учинило као идеална прилика за интегративни час.
Основа је била да ученици разумеју дијалект, па и сам говор, да разумеју језичко раслојавање – посебно територијално и социјално. Да би могли да организују ово књижевно вече морају да разумеју дијалекат српског језика којим је писана књига. За ученике Карловачке гимназије је то изузетно важно јер смо ми филолошка гимназија и језик и јесте наша основна одредница.
Није довољно да разумеју језик, потребно је да имају ширу историјску, културолошку, социјалну слику – а то су сјајно одрадили на часовима историје, музичке и ликовне културе, као и грађанског васпитања. Деца су сама предложила да се организује хуманитарна акција – одабран је Гаџин Хан, централно место овог дијалекатског подручја. Тако су на часовима историје разумели да је тај крај сиромашнији и неразвијенији, разумели су друштвено-историјске разлоге због којих је то тако. Разумејући језик, схватајући прилике, осећајући обичаје и културу и предрасуде везане за нешто што им није било јасно (а предрасуде настају из незнања) они су научили како да из различитих углова сагледају проблем, како да га објасне, разјасне, да прво приближе себи а онда да направе синтезу креирајући плакат за промоцију и правећи презентацију у Пауер поинту као подсетник али и као сажетак свог рада.
Ученици су били веома задовољни овим видом рада. Они су својим питањима и сугестијама доста утицали на сам рад, на резултате.
Ученици су предложили да се збратиме са неком школом из тог краја, тако да ћемо ми њихову сугестију прихватити, тј. замолићемо ауторку кад дође на промоцију да нам буде посредник.
Такође се отворило питање могућности организовања школских ексурзија по Србији, тј. радећи на теми открили су лепоте краја, историјске знаменитости, а дошли су и до закључка да је такав вид путовања много јефтинији од одласка у иностранство.
ПРОБЛЕМИ
Осим промене теме нисмо имали већих проблема. Највећи проблем је био тај што не предајемо сви у истој години, па смо морали да се прилагођавамо – определили смо се за другу годину јер су они првобитно и били планирани да буду носиоци промоције, па су колеге које им не предају одрадиле са њима планирани број часова.
Предлог је да се у неким будућим радионицама професорима предочи да ће рад бити поред теоријског дела (рад на семинару) и практично реализован те да се онда спојимо тако да предајемо у истим одељењима. Можда је то добра сугестија и за неке друге школе.
ПРИЛОЗИ
YOUTUBE прилози на основу којих су ученици боље разумели говор Заплања
Ученичка презентација „Заплање“ у Пауер поинту
Плакат
Фотографије са часа на ком су приказали своју презентацију
Насловна страна књиге „Јоште чекам тај теч да ми рекне“ Негославе Станојевић
Презентација рада – интегративни час (српски, историја, музичко и информатика и рачунарство)
Одломак из „Ивкове славе“ – да се чује пример призренско-тимошког дијалекта
Кабинет за информатику и рачунарство – гледамо презентацију „Заплање“
Kao što smo već pričali, glasovne promene su se desile još u davno vreme razvoja našeg jezika. Ova pojava se dešavala u korenu reči – na taj način bi se stvorile srodne reči, različitog značenja i sastava, ali bi se mogle dovesti u vezu. Danas nam je to značajno – recimo: kako objasniti nekome šta je plot? A vi ga pitate da li zna šta je pletenje. Pa kad vam kaže da zna vi mu objasnite da su plotovi nastajali pletenjem pruća – i da je u osnovi došlo do prevoja vokala:
plOt:plEt
Pogledajte u kojim se još slučajevima dešava ova promena:
O:A – prInesoh – prOnos
A:I – tAći – tiCati
I:O – pIjem-pOjiti
Ø- E – brati- bErem
Ø- O – znati- znAm
O-Ø – gOreti – grejati
E-I-O – razdErati – razdIrati – razdOr
U nekim rečima se prevoj obeležava pomoću akcenta – jer na mestu današnjih glasova nekada su bili glasovi slični samoglasnicima samo mnogo kraćeg izgovora. Kad su se ti glasovi (poluglasovi) izgubili razlika se mogla obeležiti samo akcentom.
Istaknute reči mogu da imaju i oblik: dvoma, svog(a), mog(a). I oba oblika su pravilna. Prvi su duži oblici, a drugi kraći (asimilovani) oblici. Kako dolazi do asimilacije?
Prvo se gubi glas J jer je nestabilan i kada se nađe između samoglasnika O i E slabije se i čuje i gubi se.
dvoJema – dvOEma –
Tada O koje je mnogo jači samoglasnik asimiluje (izjednači) E i dolazi do dvOOma. Tada dolazi do saživanja samoglasnika i dobijamo krajnji kraći oblik – dvoma.
Još primera:
Kojeg – koeg – koog – kog
svojem – svoem – svoom – svom
trojema – troema – trooma – troma
Obrati pažnju!
SAŽIMANJE se javlja i u rečima u kojima je ova glasovna promena prethodnica prelasku L u O.
Šta misliš zašto kažemo: IgorOm, DejanOm, sinOm, kejOm
kamenjEm, nožEM, poljEM, znojEM?
Zašto iza nekih reči ide nastavak OM, a iza nekih EM?
Rekli smo da su se glasovne promene odigrale davno. Nekada su svi prednjonepčani glasovi bili MEKI i ako su oni bili na kraju reči onda je nastavak bio -EM. Danas su samo J, LJ, NJ, Đ, Ć meki, ali se ova promena ustalila u vreme kada su svi prednjonepčani glasovi bili meki. Nekada se glas O, kada se nalazio iza mekih glasova menjao u E. Zato se i ova promena zove promena O u E.
Nekada su i glasovi R i C, kao i suglasničke grupe ŠT i ŽD bili meki te se i iza njih javljao nastavak- EM.
licEM, ognjištEM, morEM
U ostalim slučajevima, kada se na kraju reči nalazi zadnjonepčani suglasnik, ili nenepčani suglasnik, nastavak je OM.
kajakOM, vozOM, tajnOM, bratOM
Kada se vrši promena O u E?
1. U instrumentalu jednine imenica muškog i srednjeg roda: kralj – kraljEM, polje-poljEM, Uroš-UrošEM
2. U množini imenica muškog roda čija se osnova proširuje infiksom:
putEVI, ključEVI, košEVI
3. u prisvojnim pridevima izvedenim sufiksom EV: MilošEV, UrošEV, carEv
4. u prezimenima na -ić: AntićEM, VasićEM, KantićEM
5. u vokativu jednine nekih imenica ženskog roda na -A: drugaricE, učiteljicE, prijateljicE, mačkicE…
Obrati pažnju!
Kada se u poslednjem slogu javi samoglasnik E u nastavku za oblik se vrši disimilacija (razjednačavanje) samoglasnika. Nastavak je tada OM. Time se izbegava nagomilavanje istih suglasnika.
Nekada se u srpskom jeziku na kraju reči i slogova nalazio glas L (kupil, selil, bel, sel(ce), del(ba)). Možemo, znači da kažemo da – kada se na kraju reči ili na kraju sloga nađe suglasnik L on prelazi u O. Ta se glasovna promena zove promena L u O.
DEO – DEO – DELA, DELU, DELOVI, DELOVIMA…
SOL – SOO – SO
DELILAC- DELILACA – DELIOCIMA
Obrati pažnju!
Prelazak L u O se javlja:
U obliku jednine muškog roda radnog glagolskog prideva – slušaO- slušaLa.
U oblicima imenica koje se tvore sufiksom – AC – misliLAC – misliOCa, taLAC – taOCa.
U imenicama izvedenim od radnog glagolskog prideva nastavkom -NICA kupaLNICA – kupaONICa, čitaLNICA – čitaONICA.
U glagolskim izvedenicama sa sufiksom -BA. (deLBA – deOBa, seLBA – seOBa…)
Kod većine prideva u nominativu jednine muškog roda neodređenog vida (beL – beL, debeL-debeO…)
Ova promena se vršila jedno kratko vreme u istoriji jezika – zbog toga mnoge reči u kojima se i danas L nalazi na kraju reči ili sloga ostaju u tom obliku – znaLca, staLni, ždraL, vaL…)
Dubletne forme su: topao- topal, anđeoski, anđelski, krilce-krioce, grlce-groce, vrelce-vreoce, selce-seoce
Izuzeci!
Do promene neće doći kada bi se prelaskom L u O izgubio smisao reči:
Pogledaj promenu imenice momak. Pord palatalizacije i sibilarizacije koje smo do sada obradili, primećujemo još jednu glasovnu promenu – u određenim oblicima ove reči A se javlja i gubi. Pogledajmo sada sledeće primere:
KRUPAN (nominativ jd. m. roda) – KRUPNA (ženski rod)
SNAŽAN (nominativ jd. m. roda) – SNAŽNOG (genitiv jd. m. roda)
I ovde se glas A u nekim oblicima javlja u nekima gubi.
Nekada je nepostojano A bilo poluglasnik.
SLADAK – SLATKA
JESAM-JESMO
Možemo onda reći, na osnovu navedenog, da SE GLAS A NEKAD POJAVLJUJE, A NEKAD IZOSTAJE U RAZLIČITIM OBLICIMA REČI I TA GLASOVNA PROMENA NAZIVA SE NEPOSTOJANO A.
Obrati pažnju!
Kada menjaš reč po padežima nepostojano A se javlja u nominativu jednine, genitivu jednine, nominativu množine ili genitivu množine). momAk-momAka, tvorAc- tvorAca, koplje-kopAlja.
U gramatičkom broju nisAm-nismo, jesam-jesmo, pekAo-pekla.
U gramatičkom rodu vitAk-vitka, sladAk-slatka.
U pridevskom vidu dobAr-dobri.
A koje se javlja na kraju reči se ne računa kao nepostojano A, osim kada je u pitanju predlog.
S- SA (S OCEM, SA SUNCA)
K -KA (K MENI, KA GRADU)
PRED – PREDA (PRED SEBE – PREDA SE)
NAD – NADA (NAD NAMA – NADA MNOM)
POD – PODA (POD SEBE – PODA SE)
NIZ – NIZA (NIZ STAZU – NIZA ZID)
KROZ – KROZA (KROZ PROZOR – KROZA ZID)
UZ – UZA (PENJE SE UZ KANAP – PENJE SE UZA ZID)
Treba da znaš i ovo!
Nepostojano A se pojavljuje u genitivu množine imenica sva tri roda: bitka-bitAka, objekt-objekAta, sedlo-sedAla.
Da li znaš da od svih prednjonepčanih glasova samo J ne učestvuje u jednačenju po mestu izgovora?
U rečima trbuŠČić, oraŠČić… nije došlo do palatalizacije mada je H prešlo u Š. U ovom slučaju se zadnjonepčano H našlo ispred prednjonepčanog Č i izjednačilo se po MESTU IZGOVORA.
U rečima koje se tvore nastavcima -SKI I – JSTVO (tezački, proročki, proroštvo) – palatalizacija se izvršila u osnovnom obliku reči – težaK, proroK…
Kada se u rečima jedno pored drugog nađu DJ i TJ u standardnom jeziku ne dolazi do jotovanja – djed, gdje, žudjeti, vidjeti, djevojka, tjerati, vrtjeti, letjeti.
Već smo rekli da se glasovne promene vrše da bi nam olakšale izgovor. Nekada se glasovi nagomilaju pa ih je teško izgovoriti. Tada se jedan glas gubi (u skupu dva ista ili slična glasa ili u suglačkoj grupi koju je teško izgovoriti). Ova glasovna promena naziva se GUBLJENJE SUGLASNIKA.
Do gubljenja dolazi u sledećim situacijama.
a) Kada se u reči jedan pored drugog nađu dava ista suglasnika:
od+deliti – odeliti
rus+ski – ruski
b) Kada je suglasničku grupu teško izgovoriti.
pozorišTni – pozorišni
Gubljenje suglasnika veoma često ide uz neke druge glasovne alternacije.
raZŠtiman – raSŠtiman – raŠŠtiman – raŠtiman – jednačenje po zvučnosti, pa po mestu tvorbe, pa gubljenje suglasnika
Na šta treba da obratiš pažnju?
Kada se suglasnik S nađe u oblicima prideva na ski iza afrikate ili suglasnika Š, S se gubi.
mladiĆ+Ski – mladićki
junaČ+Ski – junački
NiŠ+Ski – niŠki
Kada se D i T nađu ispred afrikata gube se!
domoroDCi – domoroCi
napiTKi – napiTCi – napici
oTČ+e – oČe
skitaTĆu – skiTaću
Kada su na prvom mestu Z, S, Ž, Š, u sredini D, T, a na drugom mestu B, K, L, LJ, M, N, NJ u suglasničkoj grupi, D i T se gube.
Jotovanje je glasovna promena u kojoj nenepčani i zadnjonepčani glasovi ili nenepčana suglasnička grupa spajaju sa glasom J (prednjonepčanim sonantom) i svaraju prednjonepčani glas ili suglasničku grupu.
Navešćemo glasove koji se ispred glasa J jotuju.
Z Ž gažen – gaziti
S Š viši – visok
D Đ tvrđi – tvrd
T Ć ljući – ljut
L + J LJ belji beo (bel-)
N NJ igranje -igran
G Ž stroži – strog
H Š duša – duh(ja)
K Č viču – vikati
Rekli smo da neki glasovi spajanjem sa J daju suglasničke grupe. Navešćemo i njih.
B BLJ grublji – grub
P + J PLJ skuplji – skup
M MLJ posramljen – posram(iti)
V VLJ nakrivljen – nakriv(iti)
Jotovanje se vrši u sledećim situacijama:
1. U komparativu prideva s nastavkom – J(I)
besan – beŠnji (besAn-besNJi)
tup – tuplji
2. U prezentu glagola: vikati – vičem
plakati – plačem
3. U trpnom glagolskom pridevu roditi – rođen
kupiti – kupljen
4. U instrumentalu jednine imenica ženskog roda čiji se osnovni oblik završava na suglasnik: ljubav- ljubavlju
kost- košću
5. Pri tvorbi reči: igrati – igraNJe
noga – noŽica
pile – pileći (pileT-)
poniziti – poniŽavati
Na šta treba da obratiš pažnju?
U suglasničkoj grupi ST + J prilikom jotovanja dobijamo suglasničku grupu u kojoj su oba (ili barem jedan glas) prednjonepčani.
uvrstiti – uvrst+jen – uvršten
pustiti – pust+jen – pušten
ukrstiti – ukrst+jen – ukršten
Takođe je važno da praviš razliku da li je Č pri tvorbi prezenta nastalo palatalizacijom ili jotovanjem. Kako da sa sigurnošću znamo koja glasovna promena je u pitanju? Jednostavno.
Ako glagol u 3. licu množine ima Č – onda je u pitanju jotovanje – srkati – srčem – srČU, vikati – vičem- viČU.
Ako u trećem licu množine ostaje -K- znamo da je u pitanju palatalizacija.
