Nelični glagolski oblici – Aleksandra Prpa

Infinitiv
Glagolski oblik čija je osnovna namena imenovanje radnje, stanja ili zbivanja. Predstavlja glagol u onom obliku u kom se navodi u rečniku. Nema kategoriju lica, vremena i načina, niti kategorije gramatičkog roda i broja. Naziva se još i neodređen glagolski oblik. primeri: pričati, pevati, slušati, gledati, spavati…
Uglavnom se upotrebljava u funkciji dopune kao:
-dopuna glagolima nepotpunog značenja moći, hteti, morati, trebati
Noćas moramo spavati. Trebalo bi učiti sutra. Nije hteo pričati o onome što ga muči. Nismo mogli doći zato što se Marko razboleo.
-dopuna glagolima delimično nepotpunog značenja želeti, umeti, smeti i sl.
Ona je želela crtati. Nije umeo pevati. Nismo smeli trčati po hodnicima.
-dopuna glagolima kretanja ( značenje zavisne namerne rečenice )
Otišli su potražiti benzin na nekoj pumpi.
-dopuna glagolima koji znače početak, prekid i nastavak radnje ( fazni glagoli )
Počeli su graditi soliter u komšiluku. Pogleda me i nastavi čitati. Kiša prestade padati nakon 2 dana.
-dopuna izrazima s imenicama, pridevima i prilozima delimično nepotpunog značenja
Nema smisla braniti nešto što se ne može odbraniti. Bilo je dosadno učiti po ceo dan. Sigurno je teško trčati 5 kilometara.
Infinitiv se upotrebljava i u službi subjekta kada se označena radnja stavlja u centar mišljenja, govora. primeri: Putovati je divno. Raditi nije lako. Razgledati izloge je zanimljivo.
Infinitivom se može izraziti i stav prema nerealizovanoj radnji (značenje želje, zapovesti itd.), a koristi se i kao deo oblika futura I sa pomoćnom morfemom ( ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će).
Sve ostaje kod toga: zariti tijelo što dublje u te sumrake i ta svitanja. Osjećati oko sebe klokot vrela i miris rastinja i tako ne misliti ništa. Disati.
Sutra ćemo ići na kafu. Znao je da će tražiti da se vrati. Moguće je da će odustati.

Glagolski prilog sadašnji
Označava radnju koja je naporena, istovremena sa radnjom označenom glagolom koji je u ličnom glagolskom obliku ( predikat rečenice ). Gradi se od glagola nesvršenog vida tako što se na treće lice množine prezenta glagola doda nastavak – ĆI.
Pevati – pevaju – pevajući
Razgovarati – razgovaraju – razgovarajući
Plakati – plaču – plačući
Pored toga što označava radnju koja je istovremena sa radnjom označenom glagolom u predikatu, može da označava i
-način vršenja radnje označene predikatom
Ona, ćuteći, pođe za mnom. Utom uđe baba, vičući.
-uzrok vršenja radnje označene predikatom
Videći da ga paša sluša, pohitao je da iznese još neke brige,
-uslov vršenja radnje označene predikatom
Samo vredno učeći, možemo postići sjajan rezultat.
-dopuštanje vršenja radnje označene predikatom
Ni učeći nećeš lako položiti ispite, a kamoli ne učeći.
U najvećem broju slučajeva glagolski prilog sadašnji označava naporednu radnju u odnosu na predikat :
Stajali su na kapiji očekujući dolazak gostiju. = Stajali su na kapiji i očekivali dolazak gostiju.
Pored svoje glagolske službe može imati i atributsku službu (tj.službu prideva):
U gradu su se upalile svetleće reklame. Postavljeni su ležeći policajci ispred škole. Govorio je pretećim tonom.

Glagolski prilog prošli
Označava radnju koja se desila pre neke druge radnje, stanja ili zbivanja (označeno glagolom u ličnom glagolskom obliku). Gradi se dodavanjem nastavka -VŠI ili -AVŠI na infinitivnu(aorisnu) osnovu. Uglavnom se gradi od svršenih glagola, retko od nesvršenih.
Krenuti – krenu – krenuvši
Mahnuti – mahnu – mahnuvši
Tresti – tres – tresavši
Izaći – izaĐ – izaŠavši Kod glagola koji se završavaju nastavkom -ći prilikom dobijanja osnove ostaje nam Đ koje se uvek, bez izuzetka, zamenjuje slovom Š kao u primeru.
Radnja koja se desila pre neke druge radnje :
Rekavši to, napusti sobu. Došavši do vrata, uzdahnu. Sutradan su, ustavši rano, doručkovali na terasi.
Može da označava i radnju koja se može razumeti kao istovremena sa predikatom :
Rekao je svoje ime, prećutavši zvanje. Stajali su i razgovarali zakrčivši put.
Takođe, upotrebljava se da označi radnju koja se može shvatiti i kao da dolazi posle radnje označene predikatom :
Legla je u postelju pokrivši se po glavi. Ušao je u sobu upalivši svetlo.
Označava još i :
-način na koji se vrši radnja u predikatu
Tada je, pobledevši sva odjednom, rekla.
-uzrok predstavljen gl. prilogom prošlim u odnosu na radnju, stanje ili zbivanje označeno predikatom
I izabravši umesto života alkohol, za njega žive i u njemu sagorevaju.

Radni glagolski pridev
Upotrebljava se kao deo složenih glagolskih oblika – deo koji nosi leksičko značenje u tim oblicima. Gradi se dodavanjem nastavaka na infinitivnu osnovu, i to :
U jednini : infin. osno. + -a- + -o za muški rod ( tres-a-o ) ; javlja se nepostojano a
infin. osno. + -la za ženski rod, -lo za srednji rod ( tres-la, -lo )
infin. osno. + -o, -la, -lo ( orao, orala, oralo ) -kod glagola čija se osnova završava na vokal
U množini : infin. osno. + -li, -le, -la ( tresli, tresle, tresla ; orali, orale, orala )
Zajedno sa pomoćnim glagolima složenih oblika, radni gl. pridev označava :
-radnju (iz)vršenu u prošlosti, odnosno nerealizovanu radnju sa značenjem imperativa ( kao deo perfekta )
Vojvodina je pre mesec dana dobila novog sportskog direktora. Deco, da ste odmah krenuli napolje!
-radnju (iz)vršenu pre neke druge radnje u prošlosti ( kao deo pluskvamperfekta )
Već su bili došli kad poče kiša. Lekari mu behu odavno rekli da nema nade.
-radnju koja će se (iz)vršiti pre neke druge radnje u budućnosti, odnosno radnju čije je (iz)vršenje uslov za realizaciju radnje označene glagolom u predikatu glavne rečenice ( kao deo futura II )
Kad budemo doputovali, javićemo vam se. Kad budem jela, izaći ću napolje.
-radnju koja je uslov za vršenje neke druge radnje ( kao deo potencijala )
Gladna sam, jela bih. Ako bismo požurili, stigli bismo na voz.
Oblik je i krnjeg perfekta : Zaklopio oči pa leleče i zavija.
I ukoliko stoji uz imenicu i određuje je (atributska funkcija ) dobija odlike pravog prideva, dakle deklinira se.
Šetali smo se po ozeleneloj šumi. Precvetale jabuke granama ga udaraju po licu. Prošle večeri kasno su se vratili.

Trpni glagolski pridev
Služi za građenje oblika pasiva svih glagolskih vremena i načina. Gradi se od infinitivne ili prezentske osnove uz dodavanje posebnih nastavaka :
-n, -na, -no, -ni, -ne, -na;
-en, -ena, -eno, -eni, -ene, -ena;
-ven, -vena, -veno, -veni, -vene, -vena;
-t, -ta, -to, -ti, -te, -ta.
Pasivna upotreba (samo prelazni glagoli ) :
Danas mnogi bivaju hvaljeni, da bi sutra bili zaboravljeni. Budite pozdravljeni! Neka budu obučeni u zimsko odelo, idemo na sankanje. Kad bi nam budućnost bila poznatija, možda bismo lakše živeli.
Upotreba trpnog gl. prideva kao pasivnog krnjeg perfekta :
Pronađena nafta. Ubijen predsednik vlade.
pri saopštavanju iznenadnih, odnosno novih situacija (događaja).
Trpni gl. pridev može se upotrebljavati i sa službom pravog prideva, tj. u funkciji atributa, apozitiva, atributsko-priloške odredbe, pa i kao imenski deo predikata :
Razgovarali su o voljenim i poštovanim ljudima. Čekao je, udišući miris dima zapaljenih trava. Sa svojim pocepanim šatorima, on se stideo od ostalih vojnika. Mogao je da vidi i seljake koji su tresli poslednje neobrane voćke.

One thought on “Nelični glagolski oblici – Aleksandra Prpa

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s