Frazeologizmi – Margareta Makanova

 

Osim što proučava posebnu (individualnu) reč kao ustaljenu osnovnu jedinicu imenovanja, leksikologija proučava i sloćeniju ustaljenu jezičku jedinicu- utaljeni skup od dve ili više reči, koji se naziva frazeologizam, kakav se može prikazati primerima : Ispod žita, do dna, Ahilova peta, carski rez, obećavati zlatna brda i doline, kad na vrbi rodi grožđe i sl.

Frazeologizmi su ustaljene jezičke jedinice sastavljene od najmanje dve reči koje imaju jedno značenje. Da bi skup reči, dakle, bio frazeološka  jedinica u jeziku – frazeologizam ( frazem ) , mora zadovoljiti tri zahteva: mora biti ustaljen, što znači da se mora upotrebljavati sa istim rasporedom delova koji čine skup; mora imati složenu strukturu, što znači da mora biti sastavljen od najmanje dve reči i mora imati značenje jedne reči.

Tako će, npr., jedna leksema krišom ( ili potajno ) moći da se zameni frazeologizmom ( frazemom ) ispod žita, ili slabos – frazemom  Ahilova peta, potpuno  – frazemom do dna, nikad – frazemom kad na vrbi rodi grožđe.

 

 Po svome sastavu, po tipu strukture, frazeologizmi ( frazemi ) su najčešće sintagme ( predloško – padežne konstrukcije ), a često su i u obliku cele rečenice ( kad na vrbi rodi grožđe = „ nikad ’’ ).

Što se ekspresivne ( izražajne ) strane frazeologizma ( frazema) tiče, smatra se da je ona u tome što je frazeologija obeležena prirodom jezičkog sloja u kojem ta jezička jedinica nastaje. Naime, u književnom ( standardnom ) srpskom jeziku, frazeologija se raslojava zavisno od funkcionalnog stila.Zato nam leksikologija, uglavnom, daje šest tipova frazeologije, kao najopštiju podelu, dodajući joj i jednu uslvnu – emocionalnoekspresivnu podelu. Tako u standardnom jeziku postoje sledeće frazeologije.

Međustilska ( interstilska ) frazeologija je neutralna frazeologija, koju čine – frazeologizmi ( frazemi )  što se javljaju u različitim stilovima književnog jezika, prelazeći iz jednog u drugi i u svima prirodni : mrtva tišina , igrati ulogu , visiti u vazduhu , skinuti / navući masku , dići ruke ( od čega ) , izaći na svetlost dana, otvoriti širom vrata ( čemu ) , naći zajednički jezik ( s kim ) , igrati se vatrom , držati se zlatne sredine .

Književna frazeologija  je sistem frazeologizama ( frazema ) koji čine – frazeologizmi ( frazemi ) preuzeti iz raznovrsnih spisa ili predanja , koji čine tradicionalni deo evropske,ali i specifične narodne tradicije : kamen spoticanja , kamen smutnje, obećana zemlja, glas vapijućeg u pustinji , odvojiti žito od kukolja , bure bez dna , Gordijev čvor , biti između Scile i Harbide , Damoklov mač , Argusove oči , prestaviti se u Gospodu ( = „ umreti ’’ , svečano ) .

Profesionalna frazeologija je ona koju čine – frazeologizmi ( frazemi ) preuzeti iz različitih stručnih delatnosti , sporta , saobraćaja , filma , pozorišta , iz raznih umetnosti , trgovine , vojne delatnosti , zanata , školske prakse i iz mnogih drugih delatnosti , i može se ilustrovati brojnim primerima kao što su  : dobiti prelaznu ocenu , uknjižiti bodove , dobiti zeleno svetlo , krenuti punom parom , podići zavesu , dovesti do usijanja , biti prva violina , otvoriti vatru ( paljbu ) na nekoga , baciti koplje u trnje , spustiti loptu .

 Naučna frazeologija je ona koju čine – frazeologizmi ( frazemi ) ograničeni na različite nauke  : ( staviti ) znak jednakosti , ( dići ) na kub , zajednički imenitelj , neuralgična tačka , ( dići ) na kvadrat , ( imati ) specifičnu težinu , carski rez , višak vrednosti .

 Administrativno – pravna frazeologija  je ona koju čine – frazeologizmi ( frazemi ) stručnih oblasti koje teže da u najvećoj meri preciziraju odnose u društvu , u državi  : ( platiti ) na ime takse , sprovesti ostavinski postupak , pravo doživotnog uživanja na kući , kao u dispozitivu rešenja , staviti ad akta , staviti na dnevni red , izvesti na optuženičku klupu , rešavati za zelenim stolom .

Razgovorna frazeologija je ona koju čine – frazeologizmi ( frazemi ) iz jezika svakodnevnog komuniciranja u raznim životnim prilikama . Ova je frazeologija najčešće emocionalno ( osećajno ) obojena , obeležena je stavom govornika – ironičnim , šaljivim , dobronamernim ili zlonamernim , ili drugim stavovima  : mlatiti praznu slamu , presipati iz šupljeg u prazno , lupati glavom o zid , biti za zubima ( = „ ćutati  ’’) , pogovoriće na lakat ( = „ nikako ne može ćutati  ’’ ) , s mene pa na uštap ( = „ vrlo retko  ’’ ) , obrati bostan ( = „ zlo proći  ’’ ) .

 Kao što se vidi, ova podela frazeologije data je na osnovu merila za podelu na funkcionalne stilove, za koje se najčešće uzima oblast upotrebe jezika ( razgovorna situacija , nauka , književnost , novinarstvo i publicistika , zakonodavstvo i administracija ,  razne struke i sl. )

 

Uz ovu funkcionalnostilsku podelu , leksikologija daje i emocionalnoekspresivnu podelu frazeologizama – prema slikovitosti frazeologizama ( frazema ) , pa ih – zavisno od konteksta , odnosno govorne situacije u kojoj se nalaze sagovornici – deli na dve grupe :

–          Na frazeologizme ( frazeme ) s negativnom obojenošću , koji mogu biti ironični , prezrivi , pocenjivački , vulgarni i sl . : ne znati ni dve unakrst , zabadati nos u nečiji posao , soko iz vraninog gnezda ( = „ osoba bez vrednosti ’’  ) , namestiti kome rebra , zaveži njušku ( = „ umuknii ’’  ) ;

–         Na frazeologizme (frazeme ) s pozitivnom obojenošću , koji mogu biti familijarni , šaljivi , nežni , sa izražavanjem poštovanja , oduševljenja , odobravanja : biti lud za kim ( čim ) , biti desna ruka ( nekome ) , ljubim ruke , biti čistih ruku , sviti se ( kome ) oko srca , sviti gnezdo .

Posebno mesto u frazeologiji standardnog jezika imaju frazeološke jedinice terminološkog karaktera . To su , najčešće , po sastavu – frazeologizmi ( frazemi ) tipa sintagme , višečlani nazivi pojmova u naukama i strukama , ali i u svakodnevnoj komunikaciji . Tako ćemo , na primer , u medicini imati frazeologizme kao što su : carski rez , krvni pritisak , angina pektoris , male boginje ; u gramatici : frikativni suglasnici , tačka i zarez ; u ekonomiji : politička ekonomija , višak vrednosti , tržišna ekonomija ; u fizici : trenutno ubrzanje, pravolinijsko kretanje , inercijalna sila / sila inercije itd.

 U svakodnevnom jeziku takvi su mnogi složeni nazivi : divlja ruža , divlja trešnja , ( prema jednoleksemskim nazivima : ruža , trešnja ) , lepi čovek ( narodni naziv vrste baštenskog cveća ) , ljuta paprika , užički sir , mesni narezak i dr.

Ovakvi se frazeologizmi , posebno oni u naučnom stilu jezika , vrlo često smatraju i samo više članim terminima , a ne frazeologizmima ( frazemima ) .

 

Neke fraze u slovačkom jeziku :

 

Stupat’ na paty

 

T’ahat’ za jeden povraz

 

Držat’ na slovo

 

Vziat’ nohy na plecia

 

Hovorit’ dve na tri

 

Zapisat’ si za uši

 

Vtaka poznaš po peri a človeka po reči

 

 

Margareta Makanova