Neologizam i kalk – Uroš Drča

Neologizmi su nove reči koje nastaju za imenovanje novih pojmova. Potreba za ovim rečima nastaje usled intenzivnog razvoja civilizacije I novih otkrića. Tako postajemo svedoci reči koje su nastale baš u naše vreme. Neke od opštepoznatih reči koje su se relativno skoro javile u našem leksičkom fondu su: kombajn, traktor, soliter, samoposluga, penicillin, zamrzivač, samoupravljanje I druge.

Veliki društveni pokreti, a naročito revolucije, donose mnoštvo novih reči. Neke se pojave I brzo izgube, dok druge zažive I ostaju kao tekovina leksičkog blaga. Kod nas su veliki izvori bogaćenja leksike narodnooslobodilačka borba I socijalistička revolucija koja još uvek traje. U ovo vreme su nastale, dobile nova značenja kao I veliku frekvenciju reči kao što su: revolucija, predrevolucionarni, kapitalizam, buržoazija, narodnooslobodilački, partisan, partizanski, klasni, Narodni front, omladinac, pionir, titovka, partijski, vanpartijac, proleter, proleterska brigade, radna brigade, komunizam, socijalizam, socijalistička revolucija, koegzistencija, nesvrstanost, samoupravljanje, samoupravno dogovoranje, samoupravni sporazum itd.

Drugi veliki izvor jesu čovekova otkrića i uspesi u nauci. Reči kao satelit, sputnjik, astronaut, vasionski brod, kosmodrom, alunirati, zatim fisija atoma, fuzija atoma, atomska energija, nuklearna sila, hidrogenska bomba i druge veoma su nam bliske I našle su mesto u našem leksičkom fondu. To su strane reči prema kojima je naš jezik, kao I drugi, sve vise tolerantan. Ovo je razumljivo jer je nauka internacionalna, pa se njena terminologija sve više odlikuje internacionalizmima koji brzo prodiru u jezike sveta i postaju deo njihovog leksičkog blaga.

Reči nastale zbog privrede, a naročito industrije, takođe se smatraju neologizmima. Na primer nazivi modernih prevoznih sredstava: fijat, reno, pežo, Mercedes, folksvagen, moskvič, Volga, lada, škoda, porše. Zatim boing, miraž, konkord, mig i dr. Zastava, senator, orao, jastreb kao nazivi automobile i aviona takodje su neologizmi. Koliko će nove reči ostati u jeziku zavisi od jezičkiih i vanlingvističkih faktora.

Stvaranje novih reči je nužno, one nastaju u svakoj sredini gde ljudi žive i rade. Pored novinara, lingvista, naučnika, stvaraju ih I radnici u neposrednoj proizvodnji ideca u igri, djaci, vojnici. To ne znači da će svaka od njih i zaživeti.

Još neki tipovi neologizma:

Poetski iskazi: pletisanka, prisojka, damarenje svetlosti, zabiseriti, nagodinati I sl. U poeziji se javljaju I nedopušteni neologizmi, kao: nedohnimice, zapljuskati, umiljaj, istegljaj, čednosvejedno, koštanik (skelet), svetir (svemir) itd.

Skraćenice koje se ponašaju kao promenljive reči: SKOJ (Skoj) AVNOJ (Avnoj), NIN (Nin), OOUR (oour) OUR (our) SOUR (sour) i dr. Neke ovakve skraćenice pišu se samo velikim slovima, npr: KPJ, SKJ, NOB, SFRJ, SSSR, SAD i sl.

 

 

Kalk

Kalkom nazivamo lose prevedene reči i njihove sekvence. Pod kalkom podrazumevamo reči i izraze nastale doslednim prevođenjem stranih reči i izraza na način koji ne odgovara prirodi našeg jezika. Tehnika kalkiranja uopšte sastoji se u morfološkom oponašanju stranih reči sredstvima vlastitog jezika. Najčešći primer je pogrešna upotreba infinitiva u slučajevima mehaničkog preuzimanja iz zapadnoevropskih jezika u tuđim nam konstrukcijama (voda za piti, ovi plodovi nisu za jesti, krompir za peći, užina za poneti). Još neki od primera su i: belobor, brzovlak, dobročin, miomiris, ratogledište, brakorazvod, svetogled, kostolom i sl.

Kod nas su mnogi kalkovi nastali u drugoj polovini 19. veka, naročito u zapadnim krajevima, u zamahu borbe za čistotu književnog jezika i njegove odbrane od nemačkog, italijanskog I mađarskog. U stvaranju leksike preuzimanje stranih reči u fonološkom liku stranog jezika svesno se odbacivalo. Zato su radije preuzimane reči iz drugih slovenskih jezika, naročito češkog. Ipak, najčešće je primenjivana tehnika prevođenja pri čemu su se potkrali kalkovi. Najviše su prevođene nemačke reči. Kalk, nažalost, nastaje i danas i svuda, i protiv njega se mora boriti u cilju odbrane čistote i lepote našeg jezika.

Kalkovi u leksici nastaju najčešće prevođenjem esocentricčnih, tj. složenica čiji su sastavni delovi sačuvali svoja prvobitna značenja i uneli ga u novu reč. Otuda su lingvisti veoma strogi u oceni valjanosti takvih složenih reči. One imaju različitu strukturu:

  1. 1.      Pridev + imenica: dobrostanje, crnobor, belojasen, milodar, brzovoz. Prirodi našeg jezika u ovim slučajevima odgovaraju sintagme: dobro stanje, crni bor, beli jasen, mio dar, brzi voz
  2. 2.      Dve imenice: brakorazvod, ratogledište, telovežba, vetromlin, Zemljokrug i dr. Ispravno je: razvod braka, ratno gledište, telesna vežba, mlin na vetar, Zemljin krug.
  3. 3.      Imenica + glagolska osnova: brakolom, hvalospev, kostolom, svetogled I dr. Pravilno je ove složenice pretvoriti u sintagme: kršenje braka, pohvalna pesma, prelom kostiju, pogled na svet.

 

Dosledno prevođenje javlja se i u  sledećim frazama: pomoći mački da skoči na pravu stranu (izvesti na pravi put), mrzeti do povraćanja, okaditi nekome nos (udariti preko nosa), veliki rat (prvi svetski rat) i dr.

 

Prevod mora biti veran i ispravan, a to podrazumeva tačno prenošenje označenog u jezičkom znaku i obavezno i dosledno poštovanje zakonitosti I prirode jezika koji se prevodi. Ukoliko se neka reč ne može direktno prevesti, ona se predstavlja opisno ili se upotrebi pozajmljenica. U prevođenju fraza neophodno je naći odgovarajuću  u drugom jeziku. Prevodilac mora imati sutručnu spremu, odlično poznavanje oba jezika I izoštreno lingvističko osećanje koje će stalno bogatiti aktivnim čitanjem, zapažanjem i šraćenjem stručne literature.

 

10 thoughts on “Neologizam i kalk – Uroš Drča

  1. ravno dvadeset puta si upotrebio reč ”reči”. nisam brojao, proverio sam HTML tehnologijom hehe.

    šalu na stranu, odlično. ne znam da li je to zbog relativno jednostavne teme, ali je već nakon dva prelaza lako uhvatiti poentu, razumeti neologizme i kalk. recimo da je to zbog jezika koji je uroš upotrebio ili zbog njegovog pristupa, nekako je.. comprehensible. lako razumljivo. što i treba da bude, ne?

  2. ,,prisojka“- gde nađe to! daaaj to je tako ,,parajuća“ reč, kao kada Mario kaže meni ,,bolu me leđa“ xD..

    referat je potpuno moćan i strukturno bogat😀
    (ali ,, najviše me se sviiđa, stari zavet“ xD)
    i mislim da bi ovo što si obrazložio, u vezi sa prevođenjem, je slično onome što smo pominjali na TTP-u!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s