Jednačenje suglasnika po mestu izgovora

Podsetimo se:

Đ, Ć, DŽ, Č, Ž, Š, LJ, NJ

su po mestu izgovora PREDNJONEPČANI GLASOVI.

Glasovi S, Z su po mestu izgovora ZUBNI.

Kada se u reči nađu S ili Z ispred nekog od prednjonepčanih glasova (SČistiti, iZČenuti) dolazi do otežanog izgovaranja. Da bi se olakšao izgovor dolazi do JEDNAČENJA PO MESTU IZGOVORA, te bismo ovu glasovnu alternaciju tako mogli i da definišemo – jednačenje po mestu izgovora se vrši kada se jedan pored drugog nađu dva suglasnika različita po mestu izgovora.

Prema tome, kada se S, Z  nađu ispred Đ, Ć, DŽ, Č, Ž, Š, LJ, NJ  prelaze u Š, Ž. (S:Š i Z:Ž)

Primeri:

paZ(iti)+NJa – paŽNJa

nos(iti)+NJa – NoŠNJa

Jednačenje po mestu izgovora se retko javlja kao samostalna promena. Često joj prethodi jednačenje po zvučnosti ili jotovanje.

iZ+Čupati – iS+Čupati – iŠČupati

raZ+Četvrtiti – raS+Četvrtiti – raŠČetvrtiti

groZD + Je – groZĐe – groŽĐe

raZ+KrsT+Je – raSKrsĆe – sad se drugo S našlo u položaju da treba da se ujednači po mestu izgovora – pa imamo raSKrS+Će – i krajnji rezultat je raSKŠĆe

Jednačenje po mestu izgovora vrši se i kada se N nađe ispred B, P i tada prelazi u M. (Nadzubni N – prelazi u dvousneni M).

N+ B,P N:M

Primeri:

odbraN+Beni – odbraMBeni

staN+Beni – staNBeni

zeleN+Bać – zeleNBać

Odstupanje od jednačenje po mestu izgovora:

Do jednačenja ne dolazi pri tvorbi složenica (kada se ova dva glasa nađu na spoju):

iZLJubiti, raZNJihati, SLJubiti, iZNJuškati, jedaNPut, straNPutica, vaNBračni, crveNPerka…

Takođe u izvedenoj reči mlaZNJak ne dolazi do jednačenja po mestu izgovora.

Do jednačenja ne dolazi ni pri jekavskom izgovoru kada umesto L i N stoje LJ i NJ: oZLJeda, SNJežana, iZNJedriti, Sljepilo..

Advertisements

Jednačenje suglasnika po zvučnosti

Da se podsetimo:

zvučni suglasnici:            B       D       G       Z       Ž       DŽ       Đ

bezvučni suglasnici:        P       T       K       S       Š       Č        Ć       F       H       C

 

Pri izgovoru zvučnih suglasnika glasne žice trepere.

Kada izgovaramo bezvučne suglasnike nema treperenja. 

Imamo 7 parova zvučnih/bezvučnih suglasnika.

Tri suglasnika nemaju svog zvučnog parnjaka.

Kada se jedan pored drugog nađu 2 suglasnika nejednake zvučnosti DOLAZI DO JEDNAČENJA. Jednačenje se vrši tako što glas iza ne trpi da glas ispred njega bude drugačiji po zvučnosti i tera ga da se izjednače. Dakle:

Ako iza bezvučnog suglasnika stoji zvučan i onaj prvi mora postati zvučan.

Ako iza zvučnog stoji bezvučan i ovaj prvi mora postati bezvučan.

Ako iza zvučnog stoji (F, H, C) takođe zvučni postaje bezvučan.

Glasovi prelaze u svoje zvučne ili bezvučne parnjake, zato je neophodno da dobro znaš parove.

Da pokažemo sad sve to na primerima:

roB + Stvo – jedno pored drugog našla su se dva glasa nejednaka po zvučnosti. Ovaj drugi glas tera prvi da postane bezvučan. A bezvučni par glasa B je i kao rezultat ovog jednačenja dobićemo roPStvo. 

Ili:

toP + ija  – sada je drugi glas zvučni i tera prvi da se ujednači sa njim. Znamo da je njegov zvučni par B i dobijamo toBDŽija.

Sad je ivama jasno po kom principu dolazi do jednačenja po zvučnosti. Priznajte da je mnogo lakše izgovoriti reči kod kojih je došlo do jednačenja. Jednačenje tome i služi – da nam olakša izgovor, a ne da nam komplikuje život. 🙂

 

Evo nekoliko primera da sami pokušate da izvršite jednačenje:

preD+ Čas –

podrŽ(ati)+Ka –

beG+Stvo –

naruČ(iti)+Bina –

S+Bogom –

poD+Crtati-

iZ+Hraniti –

Čestitam. Vidite da nije bilo teško. Kad znamo pravila i znamo zašto nešto radimo ni rezultati ne izostaju. Ali, kao i svako pravilo i ovde imamo nekoliko izuzetaka. I njih treba zapamtiti. Do izuzetaka dolazi u slučajevima kada bi asimilacija dovela do nerazumevanja ili do stvaranja sasvim nove reči.

ZAPAMTITE:

Zvučni glas D nikada se ne jednači kada se nađe ispred bezvučnih S i Š. preDSednik, oDŠteta, poDŠišati, graDSki, novosaDSki…

Zvučni glas Đ nikada se ne jednači ispred sufiksa – Stvo: voĐStvo

U nekim složenicama ne dolazi do jednačenja: preDTurski, poDTačka, preDTakmičenje, posTDiploma

U nekim našim vlastitim imenicam: Gradac – GraDCa.

Ovde imamo primere odstupanja od fonetskog pravopisa. Kada bismo izvršili glasovne promene totalno bi se izmenila reč – recimo: graDSki bi postao graTSki – a znamo da su TS sliveni u glas C te bi ova reč glasila graCki.

I u nekim rečima stranog porekla ne dolazi do jednačenja: draGStor, juriSDikcija, ganGSter, VašinGTon, MusorGSki…

 

U nekim rečima dolazi i do više glasovnih promena. Recimo u reči kebmriČKi imali smo osnovu KebriDŽ + Ski- pa rezultat nije kebriČSKi – već kembridžčki. Ali o tome neki drugi put…

 

Morfofonologija

morfofonologija je deo gramatike koji se bavi fonemskim sastavom morfema i ispituje vezu između tvorbe morfema i funkcionisanja istih.  Bavi se glasovnim alternacijama (promenama). Alternacije koje sufonološki uslovljene su:

jednačenje suglasnika po zvučnosti – svat+ba – svadba

jednačenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe) – paz(iti) +nja – pažnja

gubljenje suglasnika – otac -oca

disimilacija suglasnika

Morfološki uslovljene promene su:

nepostojano A – bedro – bedAra

prelazak L u O – taLac – taOci

sibilarizacija – ruKa – ruCi

palatalizacija – ruK(a)+ erda – ruČerda

promena O u E

prevoj vokala – teći – tok

sažimanje suglasnika – kojem – koem – kom

asimilacija suglasnika

Jezik  je promenljiv – tako su i njegovi najmanji delovi promenljivi. Već smo naučili da su najmanji delovi glasovi i njima se bave fonetika i fonologija. Glasovi ulaze u sastav morfema. Morfofonologija (ili morfonologija) bavi se promenama fonema u okviru morfeme (mofremskim granicama).

Morfofonološke alternacije i njigova uloga u promeni i tvorbi reči

Sigurno ste se zapitali čemu služe glasovne promene? Često se učenici žale da su glasovne promene teške i da ništa ne razumeju. No, glasovne promene su sastavni deo našeg svakodnevnog govora. Nismo ni svesni da svaki čas, bez mnogo razmišljanja mi u izgovoru izvršimo promenu (problem nastaje kad to treba i zapisati, ali ni to nije teško, ako naučimo pravila).

Glasovne promene ili alternacije su, jednostavno rečeno, smene različitih glasova na istom mestu u reči kada se menja oblik reči ili kada gradimo novu reč.

Znate li šta znači reč ALTERNACIJA? Naravno, do sada ste shvatili da znači PROMENA.

U srpskom jeziku se većina glasovnih promena odigrala u prošlosti, tako da često novousvojene ili novonastale reči postanu izuzeci od pravila. Ali, više o tome kad dođe vreme.

Rekli smo da postoje FONOLOŠKI USLOVLJENE ALTERNACIJE.

Ove altenacije se vrše zbog same foneme i njenog mesta i načina izgovora – artikulaciona obeležja i onoga što čujemo kad se fonema izgovori – akustička obeležja.

Već smo naveli koje promene su fonološki uslovljene.

MORFOLOŠKI (I TVORBENO) USLOVLJENE promene vrše se zbog promene oblika reči i kada gradimo nove reči.

Kada govorimo o glasovima koji alterniraju, možemo ih podeliti u dve grupe:

– alternacija suglasnika (jednačenje suglasnika, jednačenje po mestu izgovora, gubljenje suglasnika, palatalizacija, jotovanje)

– alternacija samoglasnika (nepostojano A, promena L u O, promena O u E, prevoj vokala, sažimanje samoglasnika, asimilacija samoglasnika).

Vrste glasova (tabelarni pregled)

glasovi

Tabela je preuzeta sa sajta http://www.srpskijezickiatelje.com/gramatika:vrste-glasova tako da je možda najbolje da je tamo i potražite. Obrati pažnju: mi smo na času posebno govorili o sonantima i konsonantima. Ovde su svi glasovi objedinjeni.

JEZIK KAO SISTEM ZNAKOVA

Jezik je sistem znakova. Jezik je hijerarhijski ustrojen – to znači da jedinice nižeg reda grade jedinice višeg reda. To kombinovanje nije nasumično i bez reda. Postoje određena pravila – o tome smo govorili kada smo pričali o jezičkoj normi i vrstama normi. Podseti se!

Glas obrazuje morfemu, morfeme obrazuju reči, reči obrazuju sintagme i rečenice, a rečenice obrazuju tekstove.

Obrati pažnju na jedinice koje mogu pripadati različitim nivoima. Recimo O može biti prefiks (O-kačiti) i tada je jedinica nižeg reda, ali može biti upotrebljena i u rečenici- Pričamo O raspustu – i u ovom primeru je jedinica višeg reda tj. reč (u ovom slučaju predlog).

Ponovi još jedno bitno svojstvo jezika – rekli smo da jezik od ograničenog broja jedinica obrazuje neograničen broj jezičkih kombinacija. Jezik je ekonomičan. Naravno, nisu sve kombinacije u jeziku moguće – postoje kombinacije glasova koje ne mogu da se ukombinuju. Neke kombinacije u srpskom jeziku nisu moguće. Morfeme ne mogu menjati svoje mesto u reči. Rečenice imaju svoja pravila građenja.

NAUKE KOJE SE BAVE JEZIKOM

ezikom se najopštije bavi LINGVISTIKA. Polovinom 20. veka većina nauka postaje multidisciplinarna – tako su nastale psiholingvistika, sociolingvistika, matematička lingvistika, neurolingvistika… Lingvistiku ćete opširnije izučavati u četvrtoj godini.

 

Fonetika i fonologija se izučavaju u prvoj godini gimnazije.  Proučavaju glasove nekog jezika sa njihove  funkcionalne strane, tj. njihovu  ulogu u sistemu glasova.  Pojmovi koje treba da naučite su: FONEMA – najmanja distinktivna jedinica, bez značenja, ima distinktivnu funkciju, a to znači  da se pomoću foneme razlikuju značenja viših  jedinica (više jedinice su značenjske, jedinice prve artikulacije…) Fonema je glas koji služi za obeležavanje razlike u značenju reči. Foneme se beleže pisanim znakovima koji se zovu grafeme. Grafeme se mogu realizovati pomoću rezličitih slova – recimo latinicom ili ćirilicom…

FON– svaka realizacija foneme

ALOFON – kontekstualno uslovljena realizacija foneme  Ana i Anka – [n] je dental i [ŋ] velar

Predmet proučavanja fonetike je i slog i podela reči na slogove, kao i akcenat reči i rečenica.

Slog je glasovna jezička jedinica koja se ostvaruje jednim artikulacionim (izgovornim) zahvatom.

Slog može biti:

  • jedan glas (u ovakvim slučajevima nosioci sloga mogu biti samo vokali i vokalno r):

u-to-va-ri-ti, r-đati;

  • više glasova (nosioci sloga mogu biti samoglasnici, vokalno r i ponekad vokalno l i n.

slu-ša-ti, cr-ni, Pl-zen, I-dn;

Slog može biti i otvoren i zatvoren – zavisno od toga da li se završava da samoglasnik ili suglasnik.

  • otvoren slog se završava samoglasnikom Ma-ri-ja, te-lo;
  • zatvoren slog se završava suglasnikom – ra-di-ja-tor.

U zavisnosti od toga da li je nosilac sloga akcentovani slog može biti:

  • naglašen: ge-NE-ral;
  • nenaglašen: pred-sed-ni-kov

I prema tome da li je nosilac dugog ili kratkog akcenta može biti:

  • dug: ru-ka;
  • kratak: ki-ša.

 

Važno je da znaš pravila podele reči na slogove. Zapamti!

  • uvek je granica sloga ispred grupe suglasnika koju čine strujni, afrikate ili neki drugi suglasnik:

i-stu-ri-ti, mu-stra, u-slu-ži-va-nje, u-sko-vit-lan, cve-ćka;

  • uvek je granica sloga ispred grupe suglasnika ako je na prvom mestu bilo koji suglasnik osim sonanta, a na drugom mestu sonanti. V, J, R, L, LJ:

sve-tla, to-pljen, sta-klo, pro-žvr-lja-ti, sa-zre-lo, cvo-ko-ta-ti.

  • Uvek je granica ispred grupe suglasnika koju čine dva sonanta, a drugi je JE (kratak refleks JATA):

čo-vjek, u-vje-riti, za-pje-va-la, po-dje-la

  • Uvek je granica sloga između grupe suglasnika koju čine dva sonanta:

u-glav-nom, bol-ni-čar, tram-vaj

  • Uvek je granica imeđu dve grupe suglasnika kada je na vrvom mestu eksplozivni, a na dgrugom bilo koji suglasnik osim sonanata V, J, R, L, LJ:

ev-rop-ske, sred-stvo, jad-ni, sud-bi-na.

 

Kada se granica reči određuje prema artikulacionim osobinama glasova takva granica naziva se GLASOVNA (FONETSKA). Ako granicu ogređujemo prema značenju nekih njenih delova takva granica se naziva SEMANTIČKA (PSIHOLOŠKA).

Fonetska granica: ra-zre-đi-va-ti

Semantička granica: raz-re-đi-va-ti

Kada se prefiks oseća kao poseban deo složenice (jer imaju svoje značenje) mogu se odvajati od reči – semantička granica (OD-(OT-), IZ-(IS-)….

Nosioci sloga mogu da budu i sonanti R, L, N i onda ih nazivamo vokalno R, L, N. Oni su nosioci sloga ako ispred nema vokala ili ako se nalaze ispred O koje je nastalo od L.

Za-r-đa-ti, pr-sluk, prst, po-r-va-ti… gr-Oce (gr-lce), pro-dr-o (pro-dr-la)

Primeri za vokalno L i N:

bi-ci-kl, Vl-ta-va, Id-n, Men-he-tn.

 

Morfofonologija kao što i sama reč govori proučava vezu između dve nauke o jeziku – morfologije i fonologije – ona proučava kako se foneme (glasovi) ponašaju na granici osnove reči i nekog prefiksa ili nastavka za tvorbu ili promenu reči.

Morfologija proučava reči i morfeme. Reč se može sastojati od jedne ili više morfema. Morfologiju možemo podeliti na dve discipline:

  • Morfologija u užem smislu – bavi se vrstama reči,  jezičkim i gramatičkim kategorijama reči, promenama reči…
  • Tvorba reči bavi se građenjem novih reči, izvođenjem, slaganjem, kombinovanjem, tvorbom pretvaranjem…

 

VRSTE MORFEMA

 

Prefiksi (ili prefiksalne morfeme) stoje ispred korena ili drugih prefiksa i unose novo značenje u reč (ZA-pevati, U-gasiti, Po-trčati). Prefiksi su najčešće nastali od predloga (OD- ,IZ-, PRED-…)

Sufiksi (sufiksalne morfeme) dolaze iza korena ili iza drugih morfema i unose novo značenje u reč (miš-ica, ukop-avao, golub-arenje). Ne moraju vuek biti na kraju reči, iza njih mogu da stoje nastavci za oblik reči (miš-ić-i).

Nulta mofrema je oznaka da nedostaje glas koji je tu nekada stajao. Obeležava se kao nula precrtana crtom.

Zid –nulta morfema – označava da je ovde nekada nešto stajalo (ZID je nastalo od ZIDATI).

Nastavci za oblik mogu se nalaziti iza korena, sufiska i iza osnove reči. Označavaju gramatičke odnose u koje stupaju reči u rečenici. Ozanavaju rod, broj, padež, lice, vreme, način…

Postoji i nulti nastavak za oblik. On se javlja, recimo u nominativu imenica koje se završavaju na suglasnik. Brat-nulti nastavak za oblik

Infiksi (umeti) nalaze se iza korena ili gramatičkih osnova, iza drugih nastavaka a ispred nastavka za oblik reči. Infiksi su:

  • glasovi –o- i –e- koji spajaju delove dve reči u složenu reč – zovu se još i spojni vokali (jug-o-istok, kuć-e-vlasnik…)
  • glasovi –n- i –t- u promeni oblika nekih imenica srednjeg roda (rame-n-a, tele-t-a).
  • gkupovi glasova –ov-, -ev- u promeni oblika nekih imenica muškog roda (grad-ov-i, kralj-ev-i).

 

TVORBA REČI

Njome se bavi morfologija u širem smislu.

Prema načinu tvorbe reči u srpskom jeziku mogu biti:

  • proste – ako nisu nastale od neke druge reči (voz, nos, krevet, sir, čuti…)
  • izvedene – ako su nastale dodavanjem sufiksa na tvorbenu osnovu (prst+en=prsten, svoj+ta=svojta, sestr+=sestrić)
  • složene  – nastaju dodavanjem prefiksa na tvorbenu osnovu (o+cediti), spajanjem dve reči ili delova reči u jednu sa spojnim vokalom (star+mali=starmali), ili dodavanjem prefiksa i sufiksa na tvorbenu osnovu (na+prst+ak = naprstak).

Tipovi tvorbe reči su:

  • izvođenje
  • slaganje
  • kombinovana tvorba
  • tvorba pretvaranjem

 

Sintaksa se bavi rečenicama, sintagmama, i rečima – proučava kako funkcionišu u rečenici.

Ona je deo gramatike koji proučava principe na osnovu kojih se od reči stvaraju rečenice.

Sintaksičke jedinice su:

  • komunikativna rečenica – sva rečenica koja prenosi celovitu poruku, piše se velikim početnim slovom i ima znak interpunkcije na kraju;
  • predikatska rečenica je sintaksička jedinica sastavljena samo od JEDNOG predikata u ličnom obliku. Predikatske rečenice mogu biti nezavisne i zavisne;
  • Sintagma je skup punoznačnih reči (osim glagola u ličnom obliku) koje imaju isto značenje i funkciju u rečenici;
  • Reč.

Leksikologija se bavi rečima kao jedinicima rečnika (leksemama). Skup reli jednog jezika je leksika tog jezika. U okviru leksikologije nalaze se i druge discipline: frazeologija (fraze), terminologija (termini), etimologija, onomastika (vlastita imena).

Stilistika se bavi izborom i upotrebom reči i oblika u određenom stilu kao i odnosom stilova u okviru jednog jezika. Stilistika se bavi i poetskom leksikom – tj. načinom na koji pojedini pisci upotrebljavaju jezik (stil, stilske figure…)

Značaj svratišta za decu – stilske vežbe – novinarski stil

Novinar: Na koje sve načine, mediji mogu da probude svest o bitnosti svratišta?

     -Reklame i dokumentarni filmovi o svratištima privlače pažnju na televiziji, ali i na radiju. Ljudi čuju i u većini slučajeva se zainteresuju.
Novinar: Kako slušaolci najčešće reaguju?
   – Često dobijemo dosta pošte, imejlova, i dosta poziva, ali ponekad nam čak stigne pomoć u vidu stvari za decu.
Novinar: Koliko često se prikazuju emisije te vrste?
  – Nazalost, ne dovoljno često, ali se mi uvek trudimo da pomognemo koliko je to u našoj moći. Često nemamo dovoljno materijala da bismo napravili emisiju, jer ponekad takve ustanove ne žele previše da otkriju zbog identiteta dece.
Novinar: Na koje načine još pomažete?
   -Trudimo se da u svakoj emisiji koju prikažemo, predstavimo koliko su ti   ljudi srećni, uprkos tome koliko nemaju.
Novinar: Da li mislite da su ljudi dovoljno angažovani i da li je potrebno vise pomoći?
  – Pomoć je uvek potrebna. Ljudi se angažuju koliko mogu, ali je dece  svakim danom sve više. Zbog toga se i trudimo da zainteresujemo  javnost zbog sve veće potrebe.
Teodora Gašić
Andjela Vasiljević
I6

Stilske vežbe i poetska leksika

Vežbali smo stilove i poetsku leksiku. Jedan od zadataka bio je i da narodnu lirsku pesmu Lijepi Ive „prepevamo“ u epsku i malo je osavremenimo.

Lijepi Ive (original)

Ive jaše kroz orašje.

Ive li je? Sunce li je?

Konjik li je? Vila li je?

Uzda li je? Zvijezda li je?

Sedlo li je? Srebro li je?

Ive ide kući svojoj

Gde ga čeka ljuba mlada
Žuri Ive putem šumskim.
Ali eto ti nevolje
Konjić mu se vran umori
Tad on dušicu ispusti.
Žali Ive vranca vernog.
I ipak nastavlja Ive
Kući svojoj,i ljubi lepoj.
Mnoga ga zla umoriše
Šumarci i puti
Milostivi ne bejaše.
U smiraj dana Ivo ide
Grli ga ljuba najdraža
I svaka nevolja bude
U zagrljaju nestala.
 Anja Anušić I5

Ive jaše kroz orašje

s Šarcem svojim na megdan

gde ga čeka Šećer-Aga,

 Lijepom Ivi nema spasa,
jer je Šećer-Aga,
 najjači od Turaka,
 al lijepog Ivu Šarac teši,
 pobedićeš ga ne brini,

tako Ive digne glavu,

ide pobediti Šećer-Agu

Anđela Staševic 15

de Ive u ratove vel`ke

Ide Ive da da život za dom,
da umre časno s razlogom.
Ide Ive u sigurnu smrt,
da pokaže šta njegov narod može
I da ga se  neprijatelj uplaši.
Jaše Ive ponosno u boj.
Zna svoju sudbinu i prihvata je.
Vilim Gegenbauer, I5

Da li će biti kontrolni u ponedeljak?- stilske vežbe – administrativni stil

1. Da li postoje zakonski problemi u vezi sa kontrolnim u ponedeljak?

– Ne postoje zakonski problemi u vezi kontrolnog zadatka obzirom da je kontrolni zadatak predviđen nastavnim planom i programom i da je u saglasnosti sa zakonom o srednjem obrazovanju i vaspitanju.
2. Da li zakon može nekako uticati na taj kontrolni?
– Ukoliko je predviđena kontrolna vežba u punoj saglasnosti sa nastavnim planom i programom te ukoliko je isti donet u skladu sa odredbama zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, zakon ne može uticati.
3. Kako se zakonski taj kontrolni može sprečiti?
– Prema zakonu o srednjem obrazovanju i vaspitanju učenici ne mogu u istom danu imati dva kontrolna zadatka te ukoliko je za isti dan zakazan kontrolni zadatak i iz nekog drugog predmeta, isti će biti poništen ili odložen.
Sara Babić

Da li će biti kontrolni u ponedeljak? – stilska vežba – razgovorni stil

Zanima nas šta narod misli o ovom kontrolnom, srećemo prolaznika na ulici u centru grada Novog Sada i postavljamo mu pitanja, ovako teče naš razgovor:
– Dobar dan. Šta mislite o kontrolnom u ponedeljak?
– Mislim da neće biti problem da se uradi dobro, ako su se učenici dovoljno pripremili.
– Da li mislite da će profesorka strogo ocenjivati?
– Mislim da je to nebitno ukoliko su učenici učili ono što je bilo potrebno.
– Da li očekujete mnogo pozitivnih ocena?
– Da, pametna su to deca.

Uradili:
Kristina Klenovšek
Nikola Stojkov
I-4