Nelični glagolski oblici – Aleksandra Prpa

Infinitiv
Glagolski oblik čija je osnovna namena imenovanje radnje, stanja ili zbivanja. Predstavlja glagol u onom obliku u kom se navodi u rečniku. Nema kategoriju lica, vremena i načina, niti kategorije gramatičkog roda i broja. Naziva se još i neodređen glagolski oblik. primeri: pričati, pevati, slušati, gledati, spavati…
Uglavnom se upotrebljava u funkciji dopune kao:
-dopuna glagolima nepotpunog značenja moći, hteti, morati, trebati
Noćas moramo spavati. Trebalo bi učiti sutra. Nije hteo pričati o onome što ga muči. Nismo mogli doći zato što se Marko razboleo.
-dopuna glagolima delimično nepotpunog značenja želeti, umeti, smeti i sl.
Ona je želela crtati. Nije umeo pevati. Nismo smeli trčati po hodnicima.
-dopuna glagolima kretanja ( značenje zavisne namerne rečenice )
Otišli su potražiti benzin na nekoj pumpi.
-dopuna glagolima koji znače početak, prekid i nastavak radnje ( fazni glagoli )
Počeli su graditi soliter u komšiluku. Pogleda me i nastavi čitati. Kiša prestade padati nakon 2 dana.
-dopuna izrazima s imenicama, pridevima i prilozima delimično nepotpunog značenja
Nema smisla braniti nešto što se ne može odbraniti. Bilo je dosadno učiti po ceo dan. Sigurno je teško trčati 5 kilometara.
Infinitiv se upotrebljava i u službi subjekta kada se označena radnja stavlja u centar mišljenja, govora. primeri: Putovati je divno. Raditi nije lako. Razgledati izloge je zanimljivo.
Infinitivom se može izraziti i stav prema nerealizovanoj radnji (značenje želje, zapovesti itd.), a koristi se i kao deo oblika futura I sa pomoćnom morfemom ( ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će).
Sve ostaje kod toga: zariti tijelo što dublje u te sumrake i ta svitanja. Osjećati oko sebe klokot vrela i miris rastinja i tako ne misliti ništa. Disati.
Sutra ćemo ići na kafu. Znao je da će tražiti da se vrati. Moguće je da će odustati.

Glagolski prilog sadašnji
Označava radnju koja je naporena, istovremena sa radnjom označenom glagolom koji je u ličnom glagolskom obliku ( predikat rečenice ). Gradi se od glagola nesvršenog vida tako što se na treće lice množine prezenta glagola doda nastavak – ĆI.
Pevati – pevaju – pevajući
Razgovarati – razgovaraju – razgovarajući
Plakati – plaču – plačući
Pored toga što označava radnju koja je istovremena sa radnjom označenom glagolom u predikatu, može da označava i
-način vršenja radnje označene predikatom
Ona, ćuteći, pođe za mnom. Utom uđe baba, vičući.
-uzrok vršenja radnje označene predikatom
Videći da ga paša sluša, pohitao je da iznese još neke brige,
-uslov vršenja radnje označene predikatom
Samo vredno učeći, možemo postići sjajan rezultat.
-dopuštanje vršenja radnje označene predikatom
Ni učeći nećeš lako položiti ispite, a kamoli ne učeći.
U najvećem broju slučajeva glagolski prilog sadašnji označava naporednu radnju u odnosu na predikat :
Stajali su na kapiji očekujući dolazak gostiju. = Stajali su na kapiji i očekivali dolazak gostiju.
Pored svoje glagolske službe može imati i atributsku službu (tj.službu prideva):
U gradu su se upalile svetleće reklame. Postavljeni su ležeći policajci ispred škole. Govorio je pretećim tonom.

Glagolski prilog prošli
Označava radnju koja se desila pre neke druge radnje, stanja ili zbivanja (označeno glagolom u ličnom glagolskom obliku). Gradi se dodavanjem nastavka -VŠI ili -AVŠI na infinitivnu(aorisnu) osnovu. Uglavnom se gradi od svršenih glagola, retko od nesvršenih.
Krenuti – krenu – krenuvši
Mahnuti – mahnu – mahnuvši
Tresti – tres – tresavši
Izaći – izaĐ – izaŠavši Kod glagola koji se završavaju nastavkom -ći prilikom dobijanja osnove ostaje nam Đ koje se uvek, bez izuzetka, zamenjuje slovom Š kao u primeru.
Radnja koja se desila pre neke druge radnje :
Rekavši to, napusti sobu. Došavši do vrata, uzdahnu. Sutradan su, ustavši rano, doručkovali na terasi.
Može da označava i radnju koja se može razumeti kao istovremena sa predikatom :
Rekao je svoje ime, prećutavši zvanje. Stajali su i razgovarali zakrčivši put.
Takođe, upotrebljava se da označi radnju koja se može shvatiti i kao da dolazi posle radnje označene predikatom :
Legla je u postelju pokrivši se po glavi. Ušao je u sobu upalivši svetlo.
Označava još i :
-način na koji se vrši radnja u predikatu
Tada je, pobledevši sva odjednom, rekla.
-uzrok predstavljen gl. prilogom prošlim u odnosu na radnju, stanje ili zbivanje označeno predikatom
I izabravši umesto života alkohol, za njega žive i u njemu sagorevaju.

Radni glagolski pridev
Upotrebljava se kao deo složenih glagolskih oblika – deo koji nosi leksičko značenje u tim oblicima. Gradi se dodavanjem nastavaka na infinitivnu osnovu, i to :
U jednini : infin. osno. + -a- + -o za muški rod ( tres-a-o ) ; javlja se nepostojano a
infin. osno. + -la za ženski rod, -lo za srednji rod ( tres-la, -lo )
infin. osno. + -o, -la, -lo ( orao, orala, oralo ) -kod glagola čija se osnova završava na vokal
U množini : infin. osno. + -li, -le, -la ( tresli, tresle, tresla ; orali, orale, orala )
Zajedno sa pomoćnim glagolima složenih oblika, radni gl. pridev označava :
-radnju (iz)vršenu u prošlosti, odnosno nerealizovanu radnju sa značenjem imperativa ( kao deo perfekta )
Vojvodina je pre mesec dana dobila novog sportskog direktora. Deco, da ste odmah krenuli napolje!
-radnju (iz)vršenu pre neke druge radnje u prošlosti ( kao deo pluskvamperfekta )
Već su bili došli kad poče kiša. Lekari mu behu odavno rekli da nema nade.
-radnju koja će se (iz)vršiti pre neke druge radnje u budućnosti, odnosno radnju čije je (iz)vršenje uslov za realizaciju radnje označene glagolom u predikatu glavne rečenice ( kao deo futura II )
Kad budemo doputovali, javićemo vam se. Kad budem jela, izaći ću napolje.
-radnju koja je uslov za vršenje neke druge radnje ( kao deo potencijala )
Gladna sam, jela bih. Ako bismo požurili, stigli bismo na voz.
Oblik je i krnjeg perfekta : Zaklopio oči pa leleče i zavija.
I ukoliko stoji uz imenicu i određuje je (atributska funkcija ) dobija odlike pravog prideva, dakle deklinira se.
Šetali smo se po ozeleneloj šumi. Precvetale jabuke granama ga udaraju po licu. Prošle večeri kasno su se vratili.

Trpni glagolski pridev
Služi za građenje oblika pasiva svih glagolskih vremena i načina. Gradi se od infinitivne ili prezentske osnove uz dodavanje posebnih nastavaka :
-n, -na, -no, -ni, -ne, -na;
-en, -ena, -eno, -eni, -ene, -ena;
-ven, -vena, -veno, -veni, -vene, -vena;
-t, -ta, -to, -ti, -te, -ta.
Pasivna upotreba (samo prelazni glagoli ) :
Danas mnogi bivaju hvaljeni, da bi sutra bili zaboravljeni. Budite pozdravljeni! Neka budu obučeni u zimsko odelo, idemo na sankanje. Kad bi nam budućnost bila poznatija, možda bismo lakše živeli.
Upotreba trpnog gl. prideva kao pasivnog krnjeg perfekta :
Pronađena nafta. Ubijen predsednik vlade.
pri saopštavanju iznenadnih, odnosno novih situacija (događaja).
Trpni gl. pridev može se upotrebljavati i sa službom pravog prideva, tj. u funkciji atributa, apozitiva, atributsko-priloške odredbe, pa i kao imenski deo predikata :
Razgovarali su o voljenim i poštovanim ljudima. Čekao je, udišući miris dima zapaljenih trava. Sa svojim pocepanim šatorima, on se stideo od ostalih vojnika. Mogao je da vidi i seljake koji su tresli poslednje neobrane voćke.

Advertisements

Futur I – Olivera Batić

* Futur I – označava radnju koja će se dogoditi u budućnosti, posle trenutka govora;

PROST se gradi od skraćeni oblik prezenta pom.gl. hteti + infinitiv ja ĆU raditi
SLOŽEN nastaje ukoliko se glagol završava na –ĆI – ja ću seći seći ću

*podela futura prema značenju:

APSOLUTNI futur – osnovno značenje futura, reč je o radnji koja će se dogditi posle trenutka govora, dakle, u budućnosti

Sledeće školske godine, radićemo efikasnije.

RELATIVNI futur-

*Pripovedački -to je radnja koja će se dogoditi posle nekog trenutka u prošlosti. Situacija označena futurom koja pripada prošlosti! Doprinosi dinamici pripovedanja ;

Isti onaj koga će ubiti ispred Vlade, bio je jedina nada za naš narod

*Kvalifikativni – radnje koje su se ponavljale u prošlosti. Ili postupci tipični za nečije ponašanje. može se upotrebljavati za ponavljanje radnje u sadašnjosti i u budućnosti; doprinosi ekspresivnosti;
On je takav čovek; ujutru će ustati, nešto će prezalogajiti, obući se i izaći iz stana
Znala sam da će ponovo sesti na tu stolicu, pojesti kašu i da ću ga videti ga kako odlazi
Ko prst da, i ruku će dati

*Može označavati budućnost u odnosu na budući trenutak ;
-ja ću promeniti svet, u kome će posle živeti svi genijalni ljudi

MODALNO značenje- nijansa modalnosti, jer situacija još nije realizovana;

*Zapovest – (doza neopozivosti, mnogo jača od imperativa);

– Sad ćeš se lepo izviniti

*Pretpostavka;

-Sigurno ćeš biti zadovoljna ishodom

*Namera – (ako prezent ne može, koristi se futur);

-Inače, ovde ne silazim, ali ću ipak sići

U USLOVNIM REČENICAMA – futur se upotebljava za izražavanje :

*htenja- Ako ćeš mene slušati, to da ne činiš!

*mogućnosti- Ako se ja sa tobom ne mogu složiti, ko će?

*spremnosti- Ako ćeš pustiti ćerku na bal, ići ću sa njom!

U DELIBERATIVNIM I RETORSKIM PITANJIMA

-Kako ću ga pitati, kada je umro
-Ko će mene mrzeti, kada zračim životom

Aorist – Sofija Balać

Aorist
Aorist je prost i ličan glagolski oblik koji, osim u srpskom, postoji i u bugarskom, lužičkosrpskom i starogrčkom jeziku. On označava radnju koja se desila u prošlosti i to onu koja se desila pre neke druge radnje u prošlosti (Ona je potrčala na autobus, a oni potrčaše za njom.) i onu koja se desila neposredno pre trenutka govora (Iju, slomih tanjir!).
Aorist se uglavnom gradi od glagola nesvršenog vida tako što se na infinitivnu (aoristnu) osnovu dodaju odgovarajući nastavci za lica u jednini i množini.
Infinitivna (aoristna) osnova se dobija na dva načina. Kod glagola koji se završavaju na –ti (umeti, želeti, hodati…), odbije se isti nastavak, a glagoli koji se završavaju na –sti (pasti, sesti…) i –ći (ići, reći…) se prebace u prvo lice množine aorista i zatim im se odbije nastavak –oh.
Napomena
Kod nekih glagola (hteti, smeti) infinitivna osnova se dobija preko prvog lica množine aorista iako se završavaju na –ti.
Primeri
želeh želesmo
žele želeste
žele želeše

padoh padosmo
pade padoste
pade padoše

htedoh htedosmo
htede htedoste
htede htedoše

Još jedna napomena (:
Kod nekih glagola, treće lice jednine prezenta i treće lice jednine aorista se pišu isto. Da bismo utvrdili o kojem je vremenu reč moramo izgovoriti reči date u ovim oblicima jer se oni razlikuju po akcentu.
Pita nije lepa kada se ohladi. vs. Dođite deco, ohladi se pita!
Upotreba aorista u svakodnevnom govoru
Aorist se u suštini zbog svog arhaičnog prizvuka često zameni perfektom u svakodnenom govoru, međutim, naišla sam na podatak da je sve češće upotrebljavan u SMS porukama zbog svog oblika koji je kraći od perfekta (ruku na srce, živimo u odista brzom svetu punom tač-skrin telefona po kojima je pakao kucati, i ovo je, ako mene pitate, potpuno opravdano. živeo aorist!).

Potencijal – Boris Jarić

Ovaj složen ličan glagolski oblik zapravo nije tako.. nesložen kao što se misli. He-he!:-)

Građenje, zaista, jeste dosta jednostavno;
aorist pomoćnog glagola biti sa izuzetkom trećeg lica množine (mesto biše koristimo bi) i radni gladolski pridev (ili da+infinitiv!)

Učili smo kako on u suštini ima modalnu funkciju te se njime izriče:

-želja;
Rado bih sada spavao.
Voleo bih da ponovo posetim Prag.

ºmogućnost;
Ponovo bih posetio Prag kada bih bio u mogućnosti/bi to bilo moguće. – Uoči dvostruki potencijal u ovakvim rečenicama, gde on ne mora da bude isključivo u zavisnoj!U ovom slučaju uglavnom imamo dve rečenice, u obe potencijal.

ºnamera; – nemojte brkati za željom!*
Čovek, da ne bi klonuo i stao, vara sam sebe.
Išli smo do prodavnice samo da bismo malo prošetali.

*Naime, dok želja izražava puku.. želju, namera izražava upravo to- NAMERU da se izvrši radnja glagola u obliku potencijala. U sledećoj rečenici ovog referata će upravo takav biti iskorišćen!

-∆-∆-∆-∆-∆-∆-∆-∆-∆-∆-∆-∆-∆-∆-∆-∆-

Kako ne bismo ponavljali gradivo iz šestog i sedmog razreda osnovne škole, moramo napomenuti i sledeće: potencijal ima i drugo značenje.
Pored modealnog, onog osnovnog, on ima i relativno značenje -najlakše objašnjeno, može služiti za označavanje realizovane radnje (ili stanja ili zbivanja) u prošlosti. U tom slučaju nazivamo ga NARATIVNI POTENCIJAL i preuzima to vremensko značenje.

Baka bi pravila kolače uvek kada bih došao. – jasno je da je ovo narativni potencijal, ekvivalentno obliku used to u engleskom jeziku.
Obraćao mi se kad god bi me video. – ova rečenica ilustruje to da nije potrebno imati relativni potencijal u obe rečenice kako bi on imao.. to, relativno značenje.
Usled razgovora, Margareta bi ošinula svog konja i odjurila do samog kraja puta.

*Na Vikipediji, a i vebsajtu vokabular.org spominje se i takozvani Potencijal Prošli koji nema veze sa relativnom upotrebom potencijala, u engleskom je sličan trećem kondicionalu i to je „poseban glagolski način koji se upotrebljava za moguću radnju u prošlosti.“
Primer; Bio bih došao da ste me zvali.
Ne mislim da je vredno spominjati ovu kategoriju, ali pošto sam nabasao na to, eto.

-∆-izvori i reference: Stanojčić&Popović, vokabular.org, google.com (ha!) i to malo Vikipedije.

Pluskvamperfekat – Mario Perović

Pluskvamperfekat je složen, ličan glagoski oblik. Naziva se takođe i davno prošlo vreme zbog toga što se koristi da opiše radnju koja se desila pre neke prošle radnje.
Pluskvamperfekat se može graditi na dva načina:

1) Perfekat pomoćnog glagola BITI i radni glagolski pridev
1.sam bio/la 1. smo bili/e
2. si bio/la 2. ste bili/e i RGP(igrao, trčala, spavali, pevale)
3. je bio/la 3. su bili/e

Mama je došla oko 5, ali ja sam već bio zaspao.
Taj bend je bio popularan još dok se ona nije bila rodila.
Pre nego što su bili pobegli sa časa, profesorka je najavila kontrolni.
2) Imperfekat pomoćnog glagola BITI i radni glagolski pridev
-ovaj oblik pluskvamperfekta se ređe koristi u govoru, a češće u književnim delima

1.bejah (beh) 1.bejasmo (besmo)
2.bejaše (beše) 2.bejste (beste) i RGP
3.bejaše (beše) 3.bejahu (behu)

Ja bejah otišao tamo ali nje nije bilo ni na vidiku.
Voz beše krenuo kad smo mi stigli na stanicu.

Po svom sintaksičkom karakteru, odnosno određivanjuu odnosu na vreme govora, pluskvamperfekat je uvek relativno vreme.
„Vuk Isakovič beše otišao, a za njim nestajahu i slike njenog prošlog života.“

Takođe pluskvamperfekat može imati i kvalifikativno značenje (u određenim opisima)
Na tom mestu beše sagrađena nova kuća.

Vukašin Čolević – Imperativ

U U svojoj osnovnoj sintaksičkoj službi imperativ je oblik za označavanje modusa (načina) zapovesti, želje ili molbe da se izvrši neka radnja, stanje ili zbivanje
Za sledeći čas donesite domaće zadatke!
To znači da se imperativnim oblicima označava govornikov stav prema nerealizovanoj radnji, radnji koja tek treba da se izvrši, ako se uopšte bude izvršila, zato je imperativ način, a ne vreme.
Osim u ovoj funkciji, imperativ se može nalaziti i u službi narativnog (pripovedačkog) imperativa, kada označava radnju koja se vršila ili izvršila u prošlosti
E beli, što bijaše jedan, omalen a brz, pa nago da bježi, a ja se naturio za njim. Pa, kako me Bog dao brza, poteci, te poteci, te poteci.
Narativni (pripovedački) imperativ je uvek u obliku drugog lica jednine!
Takav imperativ je potpuni sinonim sa pripovedačkim aoristom, pripovedačkim prezentom i krnjim perfektom, ali se u konkurenciji sa njima skoro potpuno izgubio iz savremenog jezika.
Istog je tog karaktera i kvalifikativni imperativ, s tim što još daje informaciju da se radnja njime označena u prošlosti ponavljala po nekom redu ili navici
Nije mene po snijegu zima, no je mene na odžaku zima kod mojega neradosna vojna, ja s’ primakni, a on s’ odmakni, ja ga ljubim, a on me oturi.
Gnomski (poslovični) imperativ je ovaj oblik upotrebljen u poslovicama.
Čini dobro, ne kaj se, čini zlo, nadaj se!
Uglavnom je modalnog karaktera, tj. označava stav govornog lica.

Perfekat – Jelena Popović

Perfekat je glagolski oblik koji označava radnju, stanje i zbivanje koji su se vršili ili izvršili u prošlosti.
To je složen glagolski oblik koji se gradi od kraćeg oblika pomoćnog glagola JESAM i RADNOG GLAGOLSKOG PRIDEVA glagola koji se menja. U obliku perfekta se mogu upotrebljavati glagola oba vida, svršeni i nesvršeni. Perfekat se ponekad gradi i sa dužim oblikom pomoćnog glagola:

“Jesmo prošli Valjevo?” (“Godina prođe, dan nikad”, Žarko Laušević)
“Nijesu ih oni pobili!” (“Godina prođe, dan nikad”, Žarko Laušević)

KRNJI PERFEKAT

Krnji perfekat jeste perfekat u kojem je izostavljen pomoćni glagol. Upotrebljava se u pripovedanju ili u novinama, da se izrazi nešto što je novo i neočekivano.

“Zbog ničeg – izgubili sve” (“Godina prođe, dan nikad”, Žarko Laušević)
“Voleo SFRJ i plakao kad su makli F.” (“Godina prođe, dan nikad”, Žarko Laušević)

INDIKATIV

Pravo značenje perfekta, radnja ostvarena u prošlosti – pre vremena govorenja.

“Ove godine je na vreme rezervisao mesto.” (“Godina prođe, dan nikad”, Žarko Laušević)
“Noću su dolazili i uzimali metar po metar daljine mog vidika.” (“Godina prođe, dan nikad”, Žarko Laušević)

RELATIVNI PRIPOVEDAČKI PERFEKAT

Perfekat čija se radnja, stanje ili zbivanje određuju kao prošli, posredno prema vremenu govorenja. To znači da se između toga vremena i radnje označene perfektom nalazi momenat pre kojeg se radnja o kojoj se govori izvršila. Relativni perfekat najčešće se javlja u pripovedanju:

“Pravdao se činjenicom da je Dostojevskog već dvaput pročitao.” (“Godina prođe, dan nikad”, Žarko Laušević)
“Miki mi je objasnio da on tada nije znao da li je čovek iz Valjeva.” (“Godina prođe, dan nikad”, Žarko Laušević)
“Bojica mi je malopre ponosno saopštio da nikad u životu nije oprao zube.” (“Godina prođe, dan nikad”, Žarko Laušević)

KVALIFIKATIVNI PERFEKAT

Perfekat koji se koristi za opis osobina ljudi, predela, okruženja itd. Često se naziva i geografski perfekat.

“Dolaskom u ovu sobu ruža se uobrazila, procvetala je.” (“Godina prođe, dan nikad”, Žarko Laušević)

MODALNI PERFEKAT

Perfekat kojim se označava stav govornika prema neostvarenoj radnji.

“Da ste ućutali!” (“Godina prođe, dan nikad”, Žarko Laušević)

PERFEKAT APSOLUTNOG ZNAČENJA

Perfekat koji označava opšti odnos prethođenja glagolskog sadržaja nekom drugom vremenu bez obzira na okolnosti. Ima vanvremensko i svevremeno značenje, a često se nalazi u naučnom stilu.

“Pokušavali smo ostatak noći da nahvatamo makar malo sna u taksiju koji nas je vozio u Titograd.” (“Godina prođe, dan nikad”, Žarko Laušević)

“Upoznao sam mladog Vladiku koji je preuzeo vođenje Cetinjskom mitropolijom.” (“Godina prođe, dan nikad”, Žarko Laušević)
FUTURSKI PERFEKAT

Perfekat kojim se označava neka potencijalna buduća radnja, radnja koja će se desiti u budućnosti, ali se o njoj govori u prošlom vremenu.

Ako ne kažeš istinu, nagrabao si.
Da si raspremio sobu u roku od pet minuta!

GNOMSKI (POSLOVIČKI) PERFEKAT

Perfekat koji se javlja u poslovicama, a poslovica se drugačije naziva gnoma .

Svekrva se ne seća da je i ona nekad snaja bila.
Ko nije služio, ne ume ni da zapoveda.

Imperfekat – Gordana Ćirić

U svojoj osnovnoj službi, vremenskoj, imperfekat označava radnju, stanje ili zbivanje koji su se vršili u određeno vreme u prošlosti:

Kad sam prolazio pored njegove kuće on seđaše i čitaše novine.

Radnja se vršila paralelno sa drugom radnjom, koja je označena nekim drugim prošlim vremenom (kad sam prolazio…) ili naporedo sa nekom prošlom situacijom koja se može označiti priloškom odredbom za vreme (ceo dan, te noći).
Gradi se samo od nesvršenih glagola i obeležen je značenjem doživljenosti – označava radnju koja se vršila u prošlosti lica koja su prisustvovala njenom vršenju (stvarno ili u mašti).
Zbog svega toga, imperfekat je samo relativno vreme i najviše se upotrebljava u jeziku umetničke književnosti, kao pripovedački (narativni) oblik („Vuk Isaković beše otišao, a za njim nestajahu i slike njenog prošlog života, već mutne./U njihovim uzvicima, Vuk Isaković se činjaše kao neki hrišćanski svetitelj./Kuće i kućišta zaboraviše, na ženu i decu više nisu mislili, a svoju muku i znoj osećahu sve jače…“) koji pisac radnje vršene u prošlosti dočarava kao doživljene.

Imperfekat se upotrebljava i kao kvalifikativni oblik:

Prizor je bio divan: pod planinskim vrhovima prostirahu se tamne šume borova i zelene livade, sa ponekom bačijom.

Ovim imperfektom se označavaju u prošlosti uočene radnje, odnosno stanja koji kao stalni ostaju čak do vremena govorenja o njima. Kvalifikativnog je karaktera i imperfekat koji označava ponavljanje radnje ili stanja u prošlosti:

Malo počinuvši, opet se skupljahu u zoru.

Gnomski imperfekat je oblik imperfekta u poslovicama:

Kad se sinovac ženjaše, ni strica ne pitaše, a kad se raženjaše i strinu pripitivaše.

On se može primenjivati na svaku situaciju koja odgovara sadržini poslovice, što znači da ima svevremenski karakter. Jednovremeno ima i karakter modusa uverenosti da je nešto tako kako se u poslovici iznosi.

*Napomena o upotrebi aorista i imperfekta:

I aorist i imperfekat su oblici za označavanje prošlih radnji, stanja ili zbivanja koji su u povlačenju pred perfektom, kao oblikom prošlog vremena koji sadrži sva značenja prošlih vremena u srpskom jeziku. Međutim, aorist perfektivnih glagola je još živa kategorija u jeziku umetničke književnosti i gotovo da nema pisca koji ga danas neće upotrebiti. Imperfekat je, međutim, vrlo redak i nalazi se uglavnom kod pisaca koji neguju klasičan jezik naše književnosti. Pa i kod njih se češće nalazi samo imperfekat glagola biti, dok je imperfekat svih ostalih glagola sasvim usamljena pojava. Ovo se jasno moze uočiti, na primer, i u pripovedačkom jeziku Ive Andrića, u kojem će sasvim obični primeri imperfekta glagola biti, kao što su:

Sutra ujutro bijaše mutan dan./To bijahu sinovi onog starog sarajskog Morića./Bijaše pognut i nekud malen./Bješe u njega drug.

dok će pimeri kao što su imperfekti drugih glagola biti vrlo retki, npr:

Vazdan ih varahu oblaci prašine sa druma.
Još jedan mesec prolazaše vojska i komora.
Te noći, putovaše bez prestanka kroz šumu.

Pri tome, uglavnom se nalaze u jeziku Andrićevih ranih pripovedaka, onih sa početka veka, dok se u romanima objavljenim sredinom dvadesetog veka nalazi samo po koji primer.