PROMENA L u O

KupiO sam knjigu. I ja sam kupiLa knjigu.

SeliO sam se prošle godine.  I ja sam se seliLa.

Moj duks je beO. A moja majica je čista i beLa.

Kako divno selO. A vidi tek ono seLce.

Nekada se u srpskom jeziku na kraju reči i slogova nalazio glas L (kupil, selil, bel, sel(ce), del(ba)). Možemo, znači da kažemo da – kada se na kraju reči ili na kraju sloga nađe suglasnik L on prelazi u O. Ta se glasovna promena zove promena L u O.

DEO – DEO  – DELA, DELU, DELOVI, DELOVIMA…

SOL – SOO – SO

DELILAC- DELILACA – DELIOCIMA

Obrati pažnju!

Prelazak L u O se javlja:

U obliku jednine muškog roda radnog glagolskog prideva  – slušaO- slušaLa.

U oblicima imenica koje se tvore sufiksom – AC – misliLAC – misliOCa, taLAC – taOCa.

U imenicama izvedenim od radnog glagolskog prideva nastavkom -NICA kupaLNICA – kupaONICa, čitaLNICA – čitaONICA.

U glagolskim izvedenicama sa sufiksom -BA. (deLBA – deOBa, seLBA – seOBa…)

Kod većine prideva u nominativu jednine muškog roda neodređenog vida (beL – beL, debeL-debeO…)

Ova promena se vršila jedno kratko vreme u istoriji jezika – zbog toga mnoge reči u kojima se i danas L nalazi na kraju reči ili sloga ostaju u tom obliku – znaLca, staLni, ždraL, vaL…)

Dubletne forme su: topao- topal, anđeoski, anđelski, krilce-krioce, grlce-groce, vrelce-vreoce, selce-seoce

Izuzeci!

Do promene neće doći kada bi se prelaskom L u O izgubio smisao reči:

boL-nica

moL-ba

žaL-ba

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s