Morfofonologija

morfofonologija je deo gramatike koji se bavi fonemskim sastavom morfema i ispituje vezu između tvorbe morfema i funkcionisanja istih.  Bavi se glasovnim alternacijama (promenama). Alternacije koje sufonološki uslovljene su:

jednačenje suglasnika po zvučnosti – svat+ba – svadba

jednačenje suglasnika po mestu izgovora (tvorbe) – paz(iti) +nja – pažnja

gubljenje suglasnika – otac -oca

disimilacija suglasnika

Morfološki uslovljene promene su:

nepostojano A – bedro – bedAra

prelazak L u O – taLac – taOci

sibilarizacija – ruKa – ruCi

palatalizacija – ruK(a)+ erda – ruČerda

promena O u E

prevoj vokala – teći – tok

sažimanje suglasnika – kojem – koem – kom

asimilacija suglasnika

Jezik  je promenljiv – tako su i njegovi najmanji delovi promenljivi. Već smo naučili da su najmanji delovi glasovi i njima se bave fonetika i fonologija. Glasovi ulaze u sastav morfema. Morfofonologija (ili morfonologija) bavi se promenama fonema u okviru morfeme (mofremskim granicama).

Morfofonološke alternacije i njigova uloga u promeni i tvorbi reči

Sigurno ste se zapitali čemu služe glasovne promene? Često se učenici žale da su glasovne promene teške i da ništa ne razumeju. No, glasovne promene su sastavni deo našeg svakodnevnog govora. Nismo ni svesni da svaki čas, bez mnogo razmišljanja mi u izgovoru izvršimo promenu (problem nastaje kad to treba i zapisati, ali ni to nije teško, ako naučimo pravila).

Glasovne promene ili alternacije su, jednostavno rečeno, smene različitih glasova na istom mestu u reči kada se menja oblik reči ili kada gradimo novu reč.

Znate li šta znači reč ALTERNACIJA? Naravno, do sada ste shvatili da znači PROMENA.

U srpskom jeziku se većina glasovnih promena odigrala u prošlosti, tako da često novousvojene ili novonastale reči postanu izuzeci od pravila. Ali, više o tome kad dođe vreme.

Rekli smo da postoje FONOLOŠKI USLOVLJENE ALTERNACIJE.

Ove altenacije se vrše zbog same foneme i njenog mesta i načina izgovora – artikulaciona obeležja i onoga što čujemo kad se fonema izgovori – akustička obeležja.

Već smo naveli koje promene su fonološki uslovljene.

MORFOLOŠKI (I TVORBENO) USLOVLJENE promene vrše se zbog promene oblika reči i kada gradimo nove reči.

Kada govorimo o glasovima koji alterniraju, možemo ih podeliti u dve grupe:

– alternacija suglasnika (jednačenje suglasnika, jednačenje po mestu izgovora, gubljenje suglasnika, palatalizacija, jotovanje)

– alternacija samoglasnika (nepostojano A, promena L u O, promena O u E, prevoj vokala, sažimanje samoglasnika, asimilacija samoglasnika).

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s