Jednačenje suglasnika po zvučnosti

Da se podsetimo:

zvučni suglasnici:            B       D       G       Z       Ž       DŽ       Đ

bezvučni suglasnici:        P       T       K       S       Š       Č        Ć       F       H       C

 

Pri izgovoru zvučnih suglasnika glasne žice trepere.

Kada izgovaramo bezvučne suglasnike nema treperenja. 

Imamo 7 parova zvučnih/bezvučnih suglasnika.

Tri suglasnika nemaju svog zvučnog parnjaka.

Kada se jedan pored drugog nađu 2 suglasnika nejednake zvučnosti DOLAZI DO JEDNAČENJA. Jednačenje se vrši tako što glas iza ne trpi da glas ispred njega bude drugačiji po zvučnosti i tera ga da se izjednače. Dakle:

Ako iza bezvučnog suglasnika stoji zvučan i onaj prvi mora postati zvučan.

Ako iza zvučnog stoji bezvučan i ovaj prvi mora postati bezvučan.

Ako iza zvučnog stoji (F, H, C) takođe zvučni postaje bezvučan.

Glasovi prelaze u svoje zvučne ili bezvučne parnjake, zato je neophodno da dobro znaš parove.

Da pokažemo sad sve to na primerima:

roB + Stvo – jedno pored drugog našla su se dva glasa nejednaka po zvučnosti. Ovaj drugi glas tera prvi da postane bezvučan. A bezvučni par glasa B je i kao rezultat ovog jednačenja dobićemo roPStvo. 

Ili:

toP + ija  – sada je drugi glas zvučni i tera prvi da se ujednači sa njim. Znamo da je njegov zvučni par B i dobijamo toBDŽija.

Sad je ivama jasno po kom principu dolazi do jednačenja po zvučnosti. Priznajte da je mnogo lakše izgovoriti reči kod kojih je došlo do jednačenja. Jednačenje tome i služi – da nam olakša izgovor, a ne da nam komplikuje život.🙂

 

Evo nekoliko primera da sami pokušate da izvršite jednačenje:

preD+ Čas –

podrŽ(ati)+Ka –

beG+Stvo –

naruČ(iti)+Bina –

S+Bogom –

poD+Crtati-

iZ+Hraniti –

Čestitam. Vidite da nije bilo teško. Kad znamo pravila i znamo zašto nešto radimo ni rezultati ne izostaju. Ali, kao i svako pravilo i ovde imamo nekoliko izuzetaka. I njih treba zapamtiti. Do izuzetaka dolazi u slučajevima kada bi asimilacija dovela do nerazumevanja ili do stvaranja sasvim nove reči.

ZAPAMTITE:

Zvučni glas D nikada se ne jednači kada se nađe ispred bezvučnih S i Š. preDSednik, oDŠteta, poDŠišati, graDSki, novosaDSki…

Zvučni glas Đ nikada se ne jednači ispred sufiksa – Stvo: voĐStvo

U nekim složenicama ne dolazi do jednačenja: preDTurski, poDTačka, preDTakmičenje, posTDiploma

U nekim našim vlastitim imenicam: Gradac – GraDCa.

Ovde imamo primere odstupanja od fonetskog pravopisa. Kada bismo izvršili glasovne promene totalno bi se izmenila reč – recimo: graDSki bi postao graTSki – a znamo da su TS sliveni u glas C te bi ova reč glasila graCki.

I u nekim rečima stranog porekla ne dolazi do jednačenja: draGStor, juriSDikcija, ganGSter, VašinGTon, MusorGSki…

 

U nekim rečima dolazi i do više glasovnih promena. Recimo u reči kebmriČKi imali smo osnovu KebriDŽ + Ski- pa rezultat nije kebriČSKi – već kembridžčki. Ali o tome neki drugi put…

 

2 thoughts on “Jednačenje suglasnika po zvučnosti

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s