Vukašin Čolević – Imperativ

U U svojoj osnovnoj sintaksičkoj službi imperativ je oblik za označavanje modusa (načina) zapovesti, želje ili molbe da se izvrši neka radnja, stanje ili zbivanje
Za sledeći čas donesite domaće zadatke!
To znači da se imperativnim oblicima označava govornikov stav prema nerealizovanoj radnji, radnji koja tek treba da se izvrši, ako se uopšte bude izvršila, zato je imperativ način, a ne vreme.
Osim u ovoj funkciji, imperativ se može nalaziti i u službi narativnog (pripovedačkog) imperativa, kada označava radnju koja se vršila ili izvršila u prošlosti
E beli, što bijaše jedan, omalen a brz, pa nago da bježi, a ja se naturio za njim. Pa, kako me Bog dao brza, poteci, te poteci, te poteci.
Narativni (pripovedački) imperativ je uvek u obliku drugog lica jednine!
Takav imperativ je potpuni sinonim sa pripovedačkim aoristom, pripovedačkim prezentom i krnjim perfektom, ali se u konkurenciji sa njima skoro potpuno izgubio iz savremenog jezika.
Istog je tog karaktera i kvalifikativni imperativ, s tim što još daje informaciju da se radnja njime označena u prošlosti ponavljala po nekom redu ili navici
Nije mene po snijegu zima, no je mene na odžaku zima kod mojega neradosna vojna, ja s’ primakni, a on s’ odmakni, ja ga ljubim, a on me oturi.
Gnomski (poslovični) imperativ je ovaj oblik upotrebljen u poslovicama.
Čini dobro, ne kaj se, čini zlo, nadaj se!
Uglavnom je modalnog karaktera, tj. označava stav govornog lica.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s