Imperfekat – Gordana Ćirić

U svojoj osnovnoj službi, vremenskoj, imperfekat označava radnju, stanje ili zbivanje koji su se vršili u određeno vreme u prošlosti:

Kad sam prolazio pored njegove kuće on seđaše i čitaše novine.

Radnja se vršila paralelno sa drugom radnjom, koja je označena nekim drugim prošlim vremenom (kad sam prolazio…) ili naporedo sa nekom prošlom situacijom koja se može označiti priloškom odredbom za vreme (ceo dan, te noći).
Gradi se samo od nesvršenih glagola i obeležen je značenjem doživljenosti – označava radnju koja se vršila u prošlosti lica koja su prisustvovala njenom vršenju (stvarno ili u mašti).
Zbog svega toga, imperfekat je samo relativno vreme i najviše se upotrebljava u jeziku umetničke književnosti, kao pripovedački (narativni) oblik („Vuk Isaković beše otišao, a za njim nestajahu i slike njenog prošlog života, već mutne./U njihovim uzvicima, Vuk Isaković se činjaše kao neki hrišćanski svetitelj./Kuće i kućišta zaboraviše, na ženu i decu više nisu mislili, a svoju muku i znoj osećahu sve jače…“) koji pisac radnje vršene u prošlosti dočarava kao doživljene.

Imperfekat se upotrebljava i kao kvalifikativni oblik:

Prizor je bio divan: pod planinskim vrhovima prostirahu se tamne šume borova i zelene livade, sa ponekom bačijom.

Ovim imperfektom se označavaju u prošlosti uočene radnje, odnosno stanja koji kao stalni ostaju čak do vremena govorenja o njima. Kvalifikativnog je karaktera i imperfekat koji označava ponavljanje radnje ili stanja u prošlosti:

Malo počinuvši, opet se skupljahu u zoru.

Gnomski imperfekat je oblik imperfekta u poslovicama:

Kad se sinovac ženjaše, ni strica ne pitaše, a kad se raženjaše i strinu pripitivaše.

On se može primenjivati na svaku situaciju koja odgovara sadržini poslovice, što znači da ima svevremenski karakter. Jednovremeno ima i karakter modusa uverenosti da je nešto tako kako se u poslovici iznosi.

*Napomena o upotrebi aorista i imperfekta:

I aorist i imperfekat su oblici za označavanje prošlih radnji, stanja ili zbivanja koji su u povlačenju pred perfektom, kao oblikom prošlog vremena koji sadrži sva značenja prošlih vremena u srpskom jeziku. Međutim, aorist perfektivnih glagola je još živa kategorija u jeziku umetničke književnosti i gotovo da nema pisca koji ga danas neće upotrebiti. Imperfekat je, međutim, vrlo redak i nalazi se uglavnom kod pisaca koji neguju klasičan jezik naše književnosti. Pa i kod njih se češće nalazi samo imperfekat glagola biti, dok je imperfekat svih ostalih glagola sasvim usamljena pojava. Ovo se jasno moze uočiti, na primer, i u pripovedačkom jeziku Ive Andrića, u kojem će sasvim obični primeri imperfekta glagola biti, kao što su:

Sutra ujutro bijaše mutan dan./To bijahu sinovi onog starog sarajskog Morića./Bijaše pognut i nekud malen./Bješe u njega drug.

dok će pimeri kao što su imperfekti drugih glagola biti vrlo retki, npr:

Vazdan ih varahu oblaci prašine sa druma.
Još jedan mesec prolazaše vojska i komora.
Te noći, putovaše bez prestanka kroz šumu.

Pri tome, uglavnom se nalaze u jeziku Andrićevih ranih pripovedaka, onih sa početka veka, dok se u romanima objavljenim sredinom dvadesetog veka nalazi samo po koji primer.

2 thoughts on “Imperfekat – Gordana Ćirić

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s