Novi Sad – Uroš Drča

Kada god se razglaba o idealnom mestu za život, obično ćutim, dok razgovor uglavnom sačinjavaju razni Londoni, Njujorci, Rimovi, među skromnijima Beogradi. Nikad se ne pronalazim u takvim maštanjima. Ne razumem želju za životom u tmurnom i sivom, životom u izduvnim gasovima, gde je najzeleniji pejzaž autoput. Životom u proždrljivim metropolama, halavim i nezasitim, čiji stanovnici masovno bivaju progutani, klizeći niz utrobu betonskog jednoličja u želudačni sok grada – kolotečinu.Kada bih morao da opišem Novi Sad jednom rečju, odabrao bih prilično jednostavnu – taman. Taman toliko moderan da nema govora o pomodarstvu, dok i dalje raspolaže svim institucijama
neophodnim za urbani razvoj čoveka, ili razvoj urbanog čoveka. Taman toliko slobodan i rasterećen da dozvoljava pojedincu da diše zajedno sa njegovim ulicama. I bukvalnije, da diše kiseonik drveća iz njegovih parkova. Dovoljno prostran da ne guši, a istovremeno dovoljno mali da se svugde može stići biciklom, pa i peške. Taman toliko opušten da se, kada se nalazite na Miletiću, toleriše i da malo zakasnite. U podne krcat, u svitanje pust. Bezbrižan dovoljno da se ne strepi od kazne za neposedovanje lične karte u sandučetu, a zlokoban dovoljno da se u posleponoćnim povratcima kući zazire od poneke grupice momaka sa kapuljačama, ukoliko ste sami. Pruža kraljevski osećaj pri pomisli na to kako znate najbrži put do nekog odredišta, nasuprot nekom naivnom turisti. Kao da imate ceo grad u svojim rukama. A on vas, gord i nimalo pokoran, suptilno podseti da ste doživeli samo sladak trenutak u svojoj glavi. 
Uviđajan, toliko da vas vozač JGSP-a sačeka dok trčite ka stanici, trudeći se da ne zakasnite. A zatim mahne vozaču autobusa koji nailazi iz suprotnog pravca, iako se ne znaju. To je kolegijalnost. Toliko prijatan, da oblaci konačno izruče svoj sadržaj onda kad vam je osveženje leti najpotrebnije. Brižan, jer je u centru toplije nego na Keju, možete se skloniti ako vam je hladno. Istorijski, jer preko puta spomenika holokaustu postoji Petrovaradiska tvrdjava.
Glavni, u Vojvodini. A dovoljno inspirativan da postoji 21 000 razloga zašto bi trebalo da bude glavni i u Srbiji.

5 thoughts on “Novi Sad – Uroš Drča

  1. Nikada nisam procitala neki Urosev rad, mada znam da pise u ovom stilu, i tek sada shvatam sta sam propustala. Bas dobar i kvalitetan rad, vidi se da mu se Uros posvetio i napisao ga upravo onako kako se oseca. Bravo, oborena s nogu!😀

  2. Nisam citao mnogo tvojih radova. Naucio i iscitavao par njih u prvoj i drugoj godini, ali se u odredjenim delovima prepoznaje tvoj stil. Nije kic uredjeno za svakog neandertalca, ti tako nesto nikad ne bi napisao. „klizeći niz utrobu betonskog jednoličja u želudačni sok grada“ Zar vam prosto ne natera vodu na usta? Ili mozda nesto drugo. Slikovito u svakom slucaju.
    5/5 u svakom slucaju, odusevljen.🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s