Naš beogradski konjić – Olivera Batić

Voliš da voliš sunca? A Najbolje je kad te opale zvezde! Dohvatiš ih rukom i pokoniš materi za osmi mart. I očevi budu srećni ako su crvene. Nauči se ljubav, sigurno. Ovaj grad često gori, junak je to! Veruj! Vjeruj! Sećam se koliko su bostonski Srbi bili mladi. Bograđanka i Beograđan(in) ispred ,,Beograđanke’’ , skandiraju osmesima svojih drugova iz Evrope, koji su Beograđani u Parizu, Londonu, Hagu. Hiljade hipika i rokera, budućih novinara postaju objekti pod zemljom, podanici, patriote, vizionari, bajkoljupci i evropejci što vole ,,rusko bratstvo’’. I obećaju -kao neće se vraćati u ovu rupetinu,…kad ono s vremenom požele i oni da se identifikuju s Teslinim narodom. Čudo? Halo, Tesla, jesi ti, daj sijalicu da osvetlimo Balkansku, Nemanjinu…ustvari, Nemanjinu ćemo drugi put!!! Ovaj…ima bolesti i boli, i bola! A jedino su skroz zadovoljni oni sakati od muzike, iz Karton sitija. Cigani su srećnici što strminom neba i klisure uzalud guraju kajsije i jabuke u džepove. Ranije se – kao više oralo književnim ulicama. Dok su stari čamdžija, računovođa i ljupki Orlović i Sokolović šili fasade 6D naočara. Halo? Šta si nama TITo uradio? Najbolje, najčistije! A i danas JAT ponese delove jugoslovenstva, gore, gore, uuu, pa još više, još još! Pa se Drina odozdo junački koprca i hramlje a toliko je volimo! Pa je čak prenela i mnoge nestašluke na ovdašnju Savu! Kako praktično raste ovaj grad? Veliča animu Dunava, koji je odličan poznavalac labilnih trupala! On se deklarisao kao plavi ambis pod Gazelom. Bog’te! A čujem da Mehmetović Bora, Karakaš, i Dobrilovićeva s Radonjićem još krče mnogobrojne astale po Skadarliji! Oni Još jedu zajedno! Neka, neka zapevajte, živeli!Znači, ovaj grad je dobar za sve njih.,,Hej Slovenii još ste …?’’ A jel’? Igde, ikad? Ovo je epitom za neokrnjenost junaštva, dok se baca opasna rima o političarima. Bušeći korzoe milioni stoplala znoje se, smrde, očajavaju zarobljena u cipelama. Izuje se svačija malenkost i ,,nek’ hoda, kroči, trči, vozi, pali!’’ Lepo je dok ljubimo ljubakamo, jezikamo, te najlepše obraze i čela s mirisom loze. A Zemunci neka su ljubobrni! Njihova ’spika’ ne dotiče optimistu, beogradoljupca, onog što prođe ,,Mihajlovom’’ i zavoli stranaca. Neka, nek’ kažu da smo dovoljno topli, bliski, vrlinski. Baš zbog toga što pijemo tečnosti i gradimo koštane oblakodere! Pa nam ih nekada sravne, a mi opet, i posle opet-a ih opet pravimo! Mi rado slavimo belinu grada! U kazalištu se bitiše od pola osam i klanja umetnosti. Ovde ima 6 vrsta beline! Ima ima! zato se refleksno slikamo i trepćemo blicem , znajući da se šunja grobna ploča. Juri!! Pa moramo stići da svaku nijansu apsorbujemo u svoj Kodak. I Bog pravde je centralizovao ovde svoju palatu. ,,Gle, hram što je dobar, i on je beo!’’ Dok ovako Karamo, Izebegujemo, Titujemo, Miloštujemo, Koštunicamo, Tadijamo, uvek poharamo i Knez Mihajlovom, srećni. Gde, Igde? Ponekad zimi su se smrzavale se mnoge mačke. I psi. I ostali sisari. STOPA SMRTNOSTI SISARA JEDNE ZIME JE PORASLA- Metež veka! Blago nama…kakve su ovde reke, kakva ušća, kako dobra kaldrma. Beogradska, sisarska, ljudska! Ma da se izuješ bos čak i kad te taj vetar direktno piči u bolesnu bronhiju. U jeeee…! a na proleće, pošto si i uslovno postao vedriji, u Beogradu si junak! Epika! Mada,ima dana kad se sagneš da te ne pogodi bomba. Al’ promaši li tebe, pogodiće ti babu u bolnici! Mermer taj, koji ližu kerovi i psi, vapi da ga voršipujš. Intelektualci ovde likuju, žive, jedu, guraju masu u još veće mase, zarad mase svoje inspiracije! Da budu bogati boemštinom. Ali nekako taj govor boema neće da ide. Ja mu kažem nekad: ,,idi idi puj, fuj !’’… A ne, boemi i dalje ovde piju život, ogovaraju Tita, žale za Titom, i titovski tituju za istitovanim vrmenom! Oni pevaju, venačavaju kopiletstvo artizma! Ovde! Hoće da se u uovom gradu večno klanjaš nerealnom, brdovitom, modernom, belom. Zar? Li? Li? Li? I kao odjednom, dođe vreme kad manje putujemo , više sedimo, nemamo svog ,, Yuga’’. To da se malo naš avangardni eros otrezni od jablana za koje se mislilo da su ljubavnici onih pariskih… ,,Ubij!ubij pacova!’’ A čim miševi odu, onda možeš i sesti na ovu kalemegdansku klupu i kasnije se na urgentnom dečački osvrtati za sestrama da ti opale par šavova po jako jako jako krvrvoj nozi…onako, malo iznad….,,pir pir ispirkaš malo to.’’ Baš sada imati taj betmenov auto nije loše. Dobar je, crn, metalik. Divota, crnoća, mašina! Naučiš voziti..ajd’ bbr brr brrm. I keve viču – nemoj se osvrtati, jer znaš, snaći će se i Zoran i Jova i Mile i Rade! I onda to ledanje u ,,heruvime grada’’, ništa ustvari ne pokrene. Ali nisi umro. Osim prijatnosti u telu, hipofiza se naježi, i žena odmah svojom gravidnošću okonča poneku lošu narav, reč, istoriju! I na ,,Surčinu’’ se misteriozno zavetuješ da se nećeš vratiti. I ni materi, ni keve, ni majke, a ni babe, ni očevi ne cvile za nama ne cvile više od keretina sa Zvezdare! Pa nas muči samo lapsus teksta, ćirilce, latinice ili kategorije ništavila; pa se ne da objasniti da je zoološki vrt ustvari durbin, sintetika, prirodnost i uginuće. Tamo sada radU crnci, belci, i životinje. Životinje ustvari praktičnije gledano – NE RADU, one samo -bivaju rađene. Jedu hranu, Bog’te ko ne jede hranu! Razmeš? Mame nas uče da volimo srpstvo, jel? ,,I ako ti je Mićo, onaj drug Rade toliko dobar, bio april il’ oktobar, pređi most, i ubi u njmu taj lički afinitet prema Anđi, pobogu! Da cveta kaporska loza. Daj majke ti da zajašemo konja, ko’ konjanici, pravi!’’

9 thoughts on “Naš beogradski konjić – Olivera Batić

  1. Olivera klasično oduševljava. Kao da si sela i izbacila sve što ti je na umu, ali stvarno nisam pomislio da imaš toliko toga da kažeš, eto, iznenadila me. Dosta slova si „progutala“ što mi samo dokazuje da si to napisala i poslala bez ispravljanja, znači baš onako „što na umu to na drumu“. I naravno, haotično kao i uvek🙂

  2. nikad mi se ne pise kad procitam bilo sta njeno, jako je specificno ovo, i deluje mi da govori dovoljno samo za sebe, da nema potrebe bilo sta komentarisati i analizirati

  3. Odusevljena sam, mada zapravo nisam ni sumnjala u (H)Oliferu.😀 Ostala dosledna svome stilu, pisala o svome dragome gradu, pa moze li bolje.🙂 I da, pominjali smo vec to na casu, ako mogu ovako da se izrazim – Olivera kao da svu svoju agresiju cuva za pisanje😀

  4. Mislim da bi svaki moj komentar bio suvisan, tako da ne bih da kvarim ovakav rad. Oljicinih sastava sam se nacitao i svaki se istice na svoj nacin. Ovaj nikako ne odstupa od toga. Slazem se da Urosem da ovakav rad moze da obeshrabri coveka kada treba da pise svoj rad na istu temu. Nema veze, takve stvari daju ovom sastavu snagu🙂
    Izbacila si, vala, sve iz sebe, svaka ti cast na ovome😀

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s