Homonimija – Boris Jarić

Iako se često susrećemo sa pojmom homonimije, naše znanje o ovoj pojavi je dosta siromašno (Homonimija, to je kad se rec isto piše a različito znači, a sinonimija je suprotno kad se različito piše a isto znači – ne, nene!).

Stoga je vreme da je, kao učenici treceg razreda, karakteristično definišemo. Pored toga, raščlanićemo je i podrobnije objasniti sve vrste homonimije. Pa, idemo!:-)
Homonimija: pojava dveju ili više reči koje su potpuno jednake po fonetskom, grafemskom i gramatičkom značenju, a koje imaju potpuno različita značenja, nisu ni u kakvoj vezi i ne mogu se izvoditi jedna iz druge (za razliku od polisemije, gde možemo pronaći vezu; glava čoveka,glava eksera; jezik u ustima, jezik u patici).
Homonimi: reči koje stoje u takvom odnosu.
Kada pričamo o homonimima, kako bismo ih zapravo razumeli, moramo napomenuti da je akcenat gramatička vrsta, razlikovna jezička kategorija.
Stoga, pravi homonimi se moraju isto izgovarati, to su one lekseme koje se potpuno poklapaju (osim značenja!) – i po akcentu.
Kako je homonimija dosta široka pojava, a ne mogu se sve reči unutar nje potpuno poklapati (kakav bi to jezik bio!?) uvodimo pojmovehomografa i homoforma.
Homografi: reči koje isto „izgledaju“, ali se različito izgovaraju (grad/grad), drugačiji akcenat.
Tipičan primer homografa bile bi reči grad u sledećim rečenicama: Novi Sad je grad pun huligana i U subotu je tamo pao grad, pa su svi ostali kod kuće.
Jasno vidimo da u prvom primeru imamo reč grȃd – naseljeno veće mesto, dok je drugom to reč grȁd – led iz oblaka; vremenska nepogoda.
*Homografi se javljaju u svakodnevnom, uobičajenom jeziku komunikacije. Medjutim, kada ih pišemo sa akcentima te reči prestaju da budu homografi jer nemaju isti grafemski sklop.
Homoformi: reči koje se po obliku poklapaju samo u nekim gramatičkim oblicima (deklinacija, konjugacija, glagolska vremena, načini…). Te reči nisu reči iste gramatičke vrste.
Tako imamo reč broj kao imenicu i broj kao imperativ glagola brojati: jednaki samo delimično, u ostalim oblicima se razlikuju! Takođe, rečproleće (imenica, godišnje doba) i proleće (glagol, 3. lice jednine prezenta, nešto leti). Probajte: proleće, proleća, proleću.. proleća, proleća, prolećima.. dok: prolećem, prolećeš, proleće, prolećemo, prolećete, proleću.
Dolazimo i do nešto novije tvorevine, upravo zbog sve većeg prisustva odomaćenih reči i većeg poznavanja drugih jezika.
Naime, homofonija je pojava dveju ili više reči koje se različito pišu, ali isto izgovaraju. Jasno vam je, ovo nije moguce u našem, fonološkom pravopisu, te je za to najpre zaslužan engleski jezik (gde je homofonija dosta česta pojava – male-mail [meil], piece-peace [pi:s], site-sight [sait]).
No, delimičnu homofoniju imamo i mi, i ona se javlja zbog poštovanja pravopisnih pravila o pisanju vlastitih imena – Dunja i dunjaVišnja ivišnja.
Razlika izmedju polisemije i homonimije, malo bolje objašnjena. 
Polisemija: 1 reč  2, 3, 4.. značenja. Ponekad je to preneseno značenje.
Homonimija: 2, 3, 4.. jednake reči  2, 3, 4.. značenja.
Iako grafemski, fonetski i gramatički jednake reči, govorimo o različitim rečima koje su se poistovetile pozajmljivanjem, adaptacijom i udaljavanjem dva značenja dve lekseme! (istorijska promena reči, savremene fonetske promene..)

11 thoughts on “Homonimija – Boris Jarić

  1. boriskoooo🙂
    ,, a, aaa, Monika!“ xD

    a referat je skroz simpatičan, a tek oni PRAVI homonimi! ne ozbiljno, baš je jednostavno ali sadržajno. A onom rečenicom ,, Razlika izmedju polisemije i homonimije, malo bolje objašnjena.“- shvatam da želiš da dopuniš moje primere i sviđa mi se🙂

      • Hvala ti.😀 Treca sam godina,malo me muce oni sufiksoidi i prefiksoidi,fraze i tako to,to znam.🙂 A ja sam inace informaticki smer,mi i ne radimo skoro uopste gramatiku,ali ja je volim.😀 Prethodne dve godine sam ispadao imao sam 12 poena,hahaaha.😀 Ali opet kazem,mi i ne radimo gramtiku,tako daja vezbam jedno nedelju dana,pa kako uradim,uradim.Javljam naravno.😀 Gledao sam testove sa ranijih,ali plasim se da ne daju sintagme,to ne znam.🙂 To sam video da ima na regionalnim uglavnom.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s