Frazeologija i frazeologizmi – Gordana Ćirić

FRAZEOLOGIJA I FRAZEOLOGIZMI

Leksikologija, kao deo nauke o jeziku, proučava posebnu reč koja je osnovna jedinica imenovanja pojmova. Međutim, osim proučavanja individualnih reči, leksikologija proučava i složene ustaljene jezičke jedinice-ustaljene skupove od dve ili više reči, koji se nazivaju FRAZEOLOGIZMI. Deo leksikologije koji proučava ove jezičke jedinice je FRAZEOLOGIJA.

Da bi skup reči bio frazeoloska jedinica mora ispuniti 3 uslova:

  1. mora biti ustaljen, što znači da se mora upotrebljavati u istom rasporedu delova koji čine skup
  2. mora imati složenu strukturu (sastavljen od najmanje dve reči)
  3. mora imati jedinstveno značenje.

Pri tumačenju frazeologizama treba imati na umu da punoznačna reč u frazeologizmu obično ima preneseno značenje, zasnovana na korišćenju metafore (odvojiti žito od kukolja-bitno od nebitnog).

GLOBALNI FRAZEOLOGIZMI su oni frazeologizmi kod kojih postoji uzajamna zavisnost  među punoznačnim rečima koje ih čine (saterati u mišju rupu), samo u celini ima značenje.

KOMPONENTNI FRAZEOLOGIZMI su oni u kojima je samo jedna komponenta nosilac značenja (nemati ni prebijene pare), komponenta prebijene pare je nosilac značenja.

Po sastavu (tipu strukture) frazeologizmi mogu biti:

  1. predložno-padežne konstrukcije ‎(ispod žita, do gole kože)
  2. sintagme (krokodilske suze, duša u nosu)
  3. rečenice sa nezavršenom strukturom(kad na vrbi rodi grozđe, nemati prebijene pare)

U književnom (standardnom) jeziku, frazeologija se raslojava zavisno od funkcionalnog stila, za koji se najčešće uzima oblast upotrebe jezika. Tako u standardnom jeziku postoje sledeće vrste frazeologije:

  1. MEĐUSTILSKA (INTERSTILSKA) FRAZEOLOGIJA-neutralna frazeologija, čine je frazeologizmi koji se javljaju u različitim stilovima jezika, prelazeći iz jednog u drugi i u svima prirodni (mrtva tišina, izaći na svetlost dana, igrati se vatrom)
  2. KNJIŽEVNA FRAZEOLOGIJA-sistem frazeologizama koji čine frazeologizmi preuzeti iz raznovrsnih spisa ili predanja, koji čine tradicionalni  deo evropske, ali i specifične narodne tradicije (kamen spoticanja, obećana zemlja, glas vapijućeg u pustinji, bure bez dna, prestaviti se u Gospodu)
  3. PROFESIONALNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi preuzeti iz različitih stručnih delatnosti, sporta, saobraćaja, filma, pozorišta i mnogih drugih delatnosti (dobiti prelaznu ocenu, dobiti zeleno svetlo, krenuti punom parom, podići zavesu)
  4. NAUČNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi ograničeni na različite nauke (zajednički imenitelj, carski rez, visak vrednosti, di na kub, neuralgična tacka)
  5. ADMINISTRATIVNO-PRAVNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi stručnih oblasti koje teže da u najvećoj meri preciziraju odnose u društvu, u državi (platiti na ime takse, sprovesti ostavinski postupak, pravo doživotnog uživanja na kući, kao u dispozitivu rešenja)
  6. RAZGOVORNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi iz jezika svakodnevnog komuniciranja u raznim životnim prilikama. Ova je frazeologija najčešće emocionalno obojena, obeležena je stavom govornika (mlatiti praznu slamu, presipati iz šupljeg u prazno, lupati glavom o zid, s neba pa u rebra, progovoriće na lakat, obrati bostan).

Pored funkcionalnostilske podele, postoji emocionalnoekspresivna podela:

  1. FRAZEOLOGIZMI S NEGATIVNOM OBOJENOŠCĆU-mogu biti ironični, prezrivi, potcenjivački, vulgarni i sl. (ne znati ni dve unakrst, zabadati nos u nečiji posao, zaveži njušku)
  2. FRAZEOLOGIZMI S POZITIVNOM OBOJENOŠĆU-mogu biti familijarni, šaljivi, nežni (biti čistih ruku, sviti se nekome oko srca, ljubim ruke).

Frazeoloske jedinice terminoloskog karaktera-imaju zasebno mesto u frazeologiji. Po tipu strukture to su, uglavnom, sintagme, višečlani nazivi pojmova u svakodnevnoj komunikaciji (divlja ruža, mesni narezak), u naukama i strukama (carski rez, male boginje, frikativni suglasnici, višak vrednosti, pravolinijsko kretanje, sila inercije). Ovakvi frazeologizmi se vrlo često smatraju i samo višečlanim terminima, a ne frazeologizmima.

Klišei-u frazeologiju srpskog jezika možemo svrstati i leksičke, frazeološke i sintaksičke jedinice koje se veoma često upotrebljavaju u određenoj govornoj situaciji ili vrsti teksta. Takve jedinice, koje lako prepoznajemo zato što se često koriste, nazivamo klišeima. Oni su dosta zastupljeni u novinarsko-publicističkom stilu, ali i u administrativno-pravnom stilu. Važno je da se upotrebljavaju umereno, a njihova svrha je zasnovana na potrebi da čitalac primi informaciju koja je izneta u njemu poznatoj formi, npr. ČOMSKI DANAS U PARIZU (novinarski stil, eliptična rečenica daje bolji efekat), Posao je izvršen u utvrđenom roku (administrativni stil).

U frazeologiji većine jezika važe ista pravila o strukturi i podeli frazeologizama. Kroz nekoliko primera ekvivalenata srpskog i francuskog jezika, uočiće se upravo ona osobina frazeologizama da pojedinačne komponente ne nose značenje, već se ono ogleda u celini, u prenesenom, metaforičkom značenju:

Les jeux sont faits-Šta je, tu je

Parler de la pluie et du beau temps-Mlatiti praznu slamu 

Les deux font la paire-Našla krpa zakrpu

Primer Parler de la pluie et du beau temps u bukvalnom prevodu znači Pričati o kiši i dobrim vremenima,a ekvivalent je našem frazeologizmu Mlatiti praznu slamu, jer im je preneseno značenje isto.

Frazeologizmi su svakako deo našeg svakodnevnog govora, jer se neke situacije lakše i efektnije opišu frazama. Međutim, vrlo je bitna umerenost, jer ako se često upotrebljavaju predstavljaju odraz lošeg stila.

10 thoughts on “Frazeologija i frazeologizmi – Gordana Ćirić

  1. Ja ne znam da komentarišem još moramo svaki da prokomentarišemo.😀

    Referat je temeljno odrađen, meni se najviše svideo deo sa francusko-srpskim ekvivalentima, to je jako domišljato🙂

  2. jeste, baš je temeljno, i primeri su simpatični🙂 , a do pre par nedelja nisam ni znala da su krokodilske suze – lažne suze (ja sam mislila -krupne)! e, setila sam se onog: ,, kad se opanak popapuči“- možda bismo i to mogli negde svrstati,naprimer…😀

    • Uroš i ja smo isto mislili da su krokodilske suze znači kada neko puno plače, ili to, krupne suze, pa smo se baš nešto bili prepirali sa drugima, mada sam ja odbijao da poverujem, evo sad imam dokazano. Priznajem grešku😀

    • Ни мени синоћ није било јасно, кад је стигао Мегин рад. Међутим, Гордана је била одсутна кад смо делили реферате, а Меги је вероватно била одсутна кад је Гоца питала шта би она требало да уради. Тако смо успели да дуплирамо. Али, ни то некад није лоше. Барем имамо два приступа истој теми. Моја грешка, рецимо.🙂

  3. iskreno, meni se cini da je megi uradila opsirnije malo, posto sam prvo megin rad procitao cini mi se da je ovo sazeta verzija.

    obe su ubacile neke druge jezike koje vole ili pricaju, simpaticno!:)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s