REČI STANDARDNOG JEZIKA I POZAJMLJENICE – Aleksnadra Prpa

Osnov rečničkog fonda čine reči koje pripadaju narodnom srpskom sloju jezika: zelenko, dorat, pristanište, sir, klas, klamsati, crn, crnica, potok, potočara, svečar, gvožđe, gvožđar, gvozdeni, lekar, trovac, trgovati, zlatar, vojnik, narod, obaveza, ograničiti, granica, povest, ljubav, izmisliti, radost, poštenje, urediti, uredba, živnuti, zaboraviti, poučiti, pokoran, svedočanstvo, smetnja.

U sloj srpskih reči književnog jezika ulaze sve one reči koje se, i dolazeći kao pozajmljenice iz drugih jezika, prilagođavaju obliku naših reči. Tako, srpskom sloju reči pripadaju i reči kao što su poštar, telefonirati, gipsirati, stilistika, kompjuterizovati;

Ove reči mogu u sebi imati neku stranu reč kao što je u reči telefonirati reč – telefon, ili u kompjuterizovati – kompjuter. Mogu sadržati i i neki sufiks ili prefiks koji su se odomaćili u našem jeziku i postali jednaki sa domaćim kao na primer: sufiks -ira koji potpuno odgovara domaćem -ova u rečima gipsirati-gipsovati, stilizirati-stilizovati, ali i u rečima letovati, verovati, zimovati; ili prefiks a-, re- u rečima alogičan, amoralan, reizabrati, reizbor;

Srpskom književnom jeziku pripadaju i reči dobijene kalkiranjem odnosno one reči koje su od domaćih sastavnih delova dobijene po ugledu na reči iz drugih jezika: priručnik, vazduhoplov, usled;

 

Pozajmljenice su značajan sloj našeg književnog jezika. To su reči koje je srpski književni jezik, kao i drugi jezici, preuzeo iz drugih jezika i koje su postale sastavni deo rečničkog (leksičkog) fonda tog jezika. Uslovi ulaska stranih reči u naš jezik su najčešće geografskog i kulturno-istorijskog karaktera. To su, naime, najčešće geografsko susedstvo, kulturni i uopšte civilizacijski kontakti. Otuda i u narodnom jeziku od najranijih vremena, a posebno u književnom jeziku ima dosta pozajmljenica iz drugih evropskih jezika, naravno – glasovno i gramatički prilagođene našim rečima. Tako se u našem leksičkom fondu našeg književnog jezika nalaze:

TURCIZMI

Turcizmi su najčešći u štokavskom narečju, a retki u drugim narečjima. Osim reči iz turskog obuhvataju još i reči iz arapskog i persijskog koje su preko turskog dospele na Balkan. Mnogi su turcizmi prihvaćeni u standardnom jeziku, neki su rasprostranjeni samo regionalno i dijalektno, a neki su izbačeni iz upotrebe. Neki od turcizama su: avlija (dvorište), almanah (godišnjak), at (konj), barjak (zastava), boja, burek, bunar, čaršav, čarapa, čobanin, ćufte, ćevap, ćuprija (most), dugme, duvan, ekser, džem, džep, džezva, fitilj, jastuk, jogurt, kajmak, kašika, komšija, kutak, kutija, kazan, kula, lampa, majmun, memla, muštikla, merdevine, oluk, ortak, pamuk, papuča, pendžer (prozor), pita, rakija, sanduk, šećer, šal, tavan, taban, torba, zanat, hajduk;

Neke reči se danas u turskom jeziku upotrebljavaju u drugačijem smislu nego što se upotrebljavaju u slovenskim jezicima. Osnove turskih reči prilagođene su slovenskom izgovoru te dobijaju i slovenske nastavke. Prisutna je i obrnuta pojava, da se na slovensku reč dodaje turski nastavak, na primer u rečima kao što su bezobraz-luk, lopov-luk, čit-luk;

Turcizmi su, u okviru slovenskih jezika najčešći na Balkanu, kod južnoslovenskih naroda. U okviru dijalekata različitih južnoslovenskih jezika, turcizmi se koriste češće ili ređe. U određenim krajevima, neki turcizmi su arhaizmi, negde su u svakodnevnoj upotrebi i nemaju zamenu u vidu slovenske reči, negde su istorizmi, a negde su sasvim nestali.

ROMANIZMI

Romanizmi su reči koje su došle u naš jezik iz latinskog (latinizmi), španskog, italijanskog i francuskog jezika (galicizmi).

Iz latinskog: formula, nacija, doktor, literatura, aneksija, ambulanta, arena, institucija, kremacija, rezidencija, donacija, lapsus, emocija, memorija, imigracija, imperator;

Iz italijanskog: tenor, opera, balkon, fašizam, mafija, medalja, paparaco, pjaca, kantautor;

Iz španskog: kanibal, hacijenda, hunta, cigara;

Iz francuskog: avenija, abažur, banalan, bulevar, grupa, žanr, žargon, kavaljer, kompot, legitimitet, liker, masaža, mašina;

GERMANIZMI

Germanizmi su reči preuzete iz nemačkog i drugih germanskih jezika: vaga, pegla, buter, lajtmotiv, lozinka, moler, majstor, farba, farbati, šalter, šine, šminka, ceh, šraf;

Pored reči iz nemačkog jezika, možemo naići i na neke gramatičke konstrukcije: soba za izdati pod kiriju (od nemačke konstrukcije zu + infinitiv); on je sebi dao načiniti par odela;deset godina star. Zatim doći k sebi (od nem. zu sich kommen) um. osvestiti se; bez da ja za to znam um. a da ja za to ne znam; bez da kažem (nem. ohne zu sagen) um. da ne kažem.

GRCIZMI

Grcizmi su reči preuzete iz grčkog jezika: hiljada, drum, gips, ikona, arhanđeo, anđeo, manastir, hor, hlor, filolog, geografija, biblioteka, episkop;

RUSIZMI

Rusizmi su reči iz ruskog jezika: bojevi (metak), zapeta, usled, brak, čudovište, dvojnik, učtivost, ličnost, nagrada, strojevi (korak), stajanka (aviona na aerodromu);

BOHEMIZMI

Bohemizmi su reči preuzete iz češkog jezika (nazivaju se još i čehizmima): časopis, povod, uloga, spis, čitanka, stanovništvo, robot, pištolj, kopačka, pozor, sklek, plin;

Zanimljiv je internacionalizam robot koji dolazi od inače starog slavenskog izraza rabota = teški, prisilnni rad (u češkom robota). Predstavio ga je Karel Čapek u svome delu R.U.R., a izmislio ga je njegov brat Josef Čapek. Prvobitna reč za robota u češkom bila je rabotnik, ali je posle njeno mesto zauzela reč robot.

HUNGARIZMI

Hungarizmi su reči preuzete iz mađarskog jezika: soba, ašov, varoš, vašar, lopov, cipele, salaš, čardaš, čopor, mačka, punđa, sablja, čizma, bunda, kočija, gulaš;

ANGLICIZMI

Anglicizmi su reči preuzete iz engleskog jezika: imidž, softver, hardver, kompjuter, start, startovati, vikend, parking, mendžer, marketing, meč, monitor, grupa, link, ček, boks, klub, grupa, film, tinejdžer, šoping, sport, dok, tenk, traktor, tramvaj, džemper, kombajn, biftek, video rekorder, kompakt disk, tender, evaluacija, edukacija, tenzija, menadžment;

CRKVENOSLOVENIZMI

Crkvenoslovenske reči su reči vezane za bilo kakve crkvene potrebe, bilo za jezik apstraktnijeg raspravljanja o etičkim i duhovnim pitanjima. Te reči se dele na:

  •  Crkvenoslovenizmi srpskoslovenskog karaktera:       opštiti, opština, mošti, sveštenik, vasiona, Vaskrs, vaskrsnuti;
  • Crkvenoslovenizmi ruskoslovenskog karaktera:               čest (čast), ljubovnik, ljubovnica, pravedan, pravednik, nišči;
  • Reči oba karaktera: bdenije, Bogojavljenije i Bogojavljenje, prikazanije, Preobraženije i Preobraženje.

8 thoughts on “REČI STANDARDNOG JEZIKA I POZAJMLJENICE – Aleksnadra Prpa

  1. baš mislim kako ovih meseci🙂 pošto su naše televizije postale leglo turskih serija, baš se može čuti koliko samo turski, mađarski i francuski jezik imaju toga zajedničkog!( i u poređenju sa našim jezikom isto)- baš dosta!..:) a najsmešniji mi je onaj primer -tisuća- što svi misle da je hrvatski, (a ustvari je iz Grčkog jezika-jel?)! ——–

    isto tako, naprimer, nedavno sam baš pisala o tome kako je,užasno mizerno , što se Zagrepčani bave “problemom“ – ,,posrbljavanja Hrvata“-tačnije situacijom gde, Hrvati na forumu raspravljaju o momentu -,,čišćenja hrvatskog jezika od srbizama?!!!“

  2. e da! Aleksandra, je ovo odlično sažela! jer je navela i dosta primera, a i lepo organizovala, podelila i objasnila- pogotovo onaj deo mi se dopada, gde spominje da se na slovensku reč dodavala turska (lopov-luk; čit-luk; bezobraz-luk) ovo je baš zanimljivo.. a i ostaje pitanje..koliki je uopšte opseg izvronih srpskih reči (postojao) ostao deo dnanašnjice… ! (uuuu malo,malo čini mi se😀 )

  3. o ovome bi moglo puno da se prica, koliko je dobro, zasto da, zasto ne, gde nas to vodi…

    aleksandra je referat super odradila, temeljno, mada mi se cini da je sama tema malo nesrecna – to je nesto sto svi znamo i nije posebno zanimljivo citati redove razlicitih pozajmljenica (jos manje uciti ih!!)

  4. Sto se tice poredjenja francuskog i turskog, nemoj, molim te😛 inace, referat je dobro odradjen🙂 , ali, moram se sloziti sa Borisom😛 , da tema nije narocito zanimljiva, jer vecinu stvari znamo.

  5. Temeljno odradjeno i potkrepljeno velikim brojem primera, sto je za svaku pohvalu😀
    Najvise su me zainteresovali ovi bohemizmi jer za to prvi put cujem! Ostalo je manje-vise poznato🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s