Dijalektizmi i regionalizmi – Jelena Popović i Sofija Balać

Dijalektizmi su lekseme koje se razlikuju po svojoj glasovnoj strukturi, morfološkim i tvorbenim karakteristikama i po značenju, od standarizovanih leksema (bolu me noge, košnica). Dijalekat je govorni varijetet karakterističan za određeni prostor na kom se on koristi.

Dijalektizmi se najčešće mogu primetiti u živom govoru, ali i u književnom jeziku, radi postizanja kolorita, karakterizacije likova, autentičnosti dela, itd.

Postoje tri narečja:  1. ŠTOKAVSKO

2. ČAKAVSKO

3. KAJKAVSKO

Razlika ovih narečja je u mnogočemu, a svoj naziv su dobila po obliku upitne zamenice za stvari: ŠTA/ŠTO, koja se koristi u predelu štokavskog narečja,  ČA je u čakavskom, a KAJ je u kajkavskom.

Štokavsko narečje je najrasprostranjenije i javlja se u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, kao i u velikom delu Hrvatske. Jedino u njemu se javlja novo jotovanje (grožđe, zemlja), koje nema ni u čakavskom, ni u kajkavskom narečju (grozđe, zemla).

 

Prema tome kojim je glasovima zamenjen stari  glas JAT, štokavsko narečje se deli na tri izgovora: EKAVSKI – zamena slovom E (dete, deca), (I)JEKAVSKI– zamena grupom slova IJE/JE (dijete, djeca) I IKAVSKI – zamena slovom I (dite, dica).

Ono je takodje podeljeno na dijalekte, koji u okviru sva tri igovora mogu biti stariji i mlađi. Ova podela izvršena je prema razvijenosti akcenatskog sistema i deklinacije. Stariji štokavski dijalekti imaju tzv. stariju akcentuaciju – samo silazne akcente, koji mogu stajati na svim slogovima u reči. Novostokavski dijalekti imaju tzv. noviju akcentuaciju, odnosno u njima postoje četiri akcenta. Takođe imaju i novu deklinaciju: u genitive množine imenica nastavak –A, a u dative, instrumentalu i lokativu množine nastavke –ima/-ama.

Prema tome, podela stokavskih dijalekata izgleda ovako:

  1. 1.      ŠTOKAVSKI DIJALEKTI EKAVSKOG IZGOVORA:

a)      Stariji:      prizrensko-timočki;

kosovski-resavski;

b)      Mladji:     šumadijsko-vojvođanski.

 

  1. 2.      ŠTOKAVSKI DIJALEKTI IJEKAVSKOG IZGOVORA:

a)      Stariji:    zetsko-južnosandžački;

b)      Mladji:   istočnohercegovački.

 

  1. 3.      ŠTOKAVSKI DIJALEKTI IKAVSKOG IZGOVORA:

a)      Stariji:   posavski ikavski;

b)      Mladji: (zapadnohercegovački i bunjevački) ikavski;

Azbukovački ikavski (ikavsko-ijekavski).

 

Dva izovora su prihvacena u knjizevnom jeziku: ekavski i (I)jekavski,  dok je ikavski izgovor književno nepravilan za upotrebu.

 

ŠTOKAVSKI DIJALEKTI EKAVSKOG IZGOVORA

 

Prizrensko-timočki dijalekat

Ovaj dijalekat pripada grupi starijih štokavskih dijalekata i koristi se u Srbiji na prostoru između Prizrena na jugu i Timoka na severu.

NAJBITNIJE KARAKTERISTIKE:  U jednom delu ovog dijalekta ć i đ se izgovaraju kao č i dž: kuča, medža (umesto kuća, međa). Neki govori ovog dijalekta čuvaju L na kraju reci: kazal, dok se u nekima ono zamenjuje sa JA: KAZAJA (umesto kazao). Suglasnika H nema: plaovit umesto književnojezičkog  plahovit, a samo uvo, ne i uho. U nekim rečima se umesto h izgovara k: dukovni, umesto duhovni. Javljaju se dva padeža: nominativ i akuzativ, a akuzativ s predlozima vrši funkcije i drugih padeža; oblika infinitiva nema, a futur I se gradi na sledeci nacin: ĆU/ĆEŠ/ĆE + PREZENT: ĆE RADI (umesto  TI ĆEŠ RADITI/RADIĆEŠ). Ovaj dijalekat ima samo jedan akcenat, koji je po kvalitetu najpribližniji kratkosilaznom, dok dužina nema.

Ovaj jezik se sve više smatra jezikom neobrazovanih, i tvrdi se kako nije sposoban da služi komunikaciji, što polako dovodi do njegovog potiskivanja i izumiranja.

 

Kosovsko-resavski dijalekat

Ovim dijalektom se govori u centralnom području Srbije:  od Metohije na jugu do Banata na severu. Obuhvata Kragujevac, Raču Kragujevačku, Smederevsku Palanku i Smederevo.

    NAJBITNIJE KARAKTERISTIKE: Glas jat dosledno zamenjen samoglasnikom E, cak i u oblicima padeža: noge, zemlje (umesto nozi, zemlji); mudrej, zdravej (umesto mudriji, zdraviji). Suglasnika H nema: rana, leb (umesto hrana, hleb). Završna grupa suglasnika –ST uprošćava se ispadanjem suglasnika –T: milos (umesto milost). Oblik komparativa prideva ima često nastavak – ŠI: novši (umesto noviji). Futur I se gradi na sledeći način: ĆE DA RADI ili ĆE RADI. Ima samo dva silazna akcenta koja mogu da stoje na svim slogovima. U novije vreme se javlja i treći akcenat – dugouzlazni.

Ovaj dijalekat takođe polako izumire, jer ne postoji ni jedna institucija koja se bavi njegovim očuvanjem i unapređenjem.

 

Sumadijsko-vojvodjanski dijalekat

       Ovim dijalektom se govori u najvećem delu severozapadne Srbije, u Sremu, Šumadiji, najvećem delu Bačke i Banata, kao i u jednom delu istocne Slavonije (Osjek i Dalj sa okolinom). U XIX veku ovaj dijalekat je postao osnova srpskog književnog jezika.

      NAJBITNIJE KARAKTERISTIKE: Nekadašnji  glasi JAT zamenjen glasom i ne samo u rečima kao sto su NISAM, NOSITI, TRESIJAŠE, kao što je i po normi književnog jezika, već i u primerima kao što su: letiti, živiti, di, sikira (leteti, ziveti, gde, sekira). Glasa H uglavnom nema, dok se glas F zamenjuje glasom V: kava umesto kafa. Kad nije akcentovana, grupa –AO sažima se u O: pevo (umesto pevao). Ovaj dijalekat ima novu akcentuaciju i novu deklinaciju.

Može se podeliti na severnosrbijanski, beogradski I vojvođanski poddijalekat.

 

 

ŠTOKAVSKI DIJALEKTI (I)JEKAVSKOG IZGOVORA

 

Zetsko-juznosandžacki dijalekat

Ovaj dijalekat obuhvata veliki deo Crne Gore (Zetu i predele severoistočno do iza Bijelog Polja) i južni Sandžak u Srbiji.

      NAJBITNIJE KARAKTERISTIKE: Samo dva akcenta, dugosilazni i kratkosilazni, koji se mogu naći na bilo kojem slogu. Vrši se jekavsko jotovanje, pa se pored ljeta, njezan (sto se prihvata u knjizevnom jeziku), javlja i đevojka, ćeram, a čak i pljesma, vljera (što nije prihvaćeno u književnom jeziku, i ti oblici u njemu glase: djevojka, tjeram, pjesma, vjera).                  Rasprostranjena upotreba infinitiva bez –I: gledat, pričat, doć, umesto gledati, pričati, doći. U nekim govorima glas H se cuva. Aorist i imperfekat su u živoj upotrebi.

Mnogi pisci Crne Gore su pisali ovim dijalektom, Petar Petrović Njegoš je sva svoja dela napisao ovim dijalektom. Najpoznatije njegovo delo svakako je “Gorski vijenac”.

 

Istočnohercegovački dijalekat

      Njime se, pored istočne Hercegovine govori i u severozapadnoj Crnoj Gori, u zapadnom delu Sandžaka, i u zapadnoj Srbiji. Takođe, pripadaju mu i svi štokavski izgovori Bosne, kao i svi ijekavski štokavski govori u Hrvatskoj. Ovaj dijalekat je najznačajniji za nastanak srpskog književnog jezika, jer je to dijalekat koji je Vuk Stefanović Karadžić uzeo za osnovu književnog jezika početkom XIX veka.

      NAJBITNIJE KARAKTERISTIKE: Stari jat pored ije i je zamenjen i glasom e (bregovi, za razliku od jednine: brijeg) i i: volio (za razliku od voljeti). Uglavnom je zastupljeno jekavsko jotovanje. U najvećem delu dijalekta nema glasa H, ali se ono izgovara u govoru Dubrovnika i muslimanskog stanovništva. Upravo je Vuk Stefanović Karadžić  1836. godine uveo glas H u književni jezik. Grupa –ao sazima se u –o. Ovaj dijalekat ima novu deklinaciju. Aorist dobro očuvan i u stalnoj upotrebi.

 

ŠTOKAVSKI DIJALEKTI IKAVSKOG IZGOVORA

 

Posavski ikavski dijalekat

      Ovim dijalektom govori se u Slavoniji, kao i u severnoj Bosni i u Bačkoj.

      NAJBITNIJE KARAKTERISTIKE: Prema književnojezičkim grupama ŠT, ŽD u njemu je ŠĆ, ŽĐ: šćap, možđani (umesto štap, moždani). Sonant L u nekim slučajevima nije zamenjen vokalom O: kisel, pisal (umesto kiseo, pisao). Suglasnika H nema. Imperfekat se izgubio iz upotrebe, dok se aorist upotrebljava. Ima tri akcenta: dugosilazni, kratkosilazni I tzv. akut (stari akcenat uzlazne intonacije).

 

Mlađi (zapadnohercegovački I bunjevački) ikavski dijalekat

Ovim dijalektom govori se u zapadnoj Hercegovini, sa dalmatinskim kopnom i u delovima zapadne i centralne Bosne, a govori se i u Bačkoj (Bunjevci).

      NAJBITNIJE KARAKTERISTIKE: Umesto A često se pojavljuje E: vrebac umesto vrabac. U jednom delu govora čuva se grupa ŠĆ: ognjišće. Umesto Đ javlja se J: tuji, mlaji (umesto tuđi, mlađi), a ovaj glas nekad zamenjuje i  lj: zemja (umesto zemlja). Glas F zamenjuju i glas P i glas V. Aorist se češće upotrebljava od imperfekta.

 

Mladji ikavski (ikavsko-ijekavski) azbukovački dijalekat

      Govori se na jednom ograničenom području u zapadnoj Srbiji, uz Drinu, poznatom u geografiji kao Azbukovica, a pored toga i u Rađevini, Valjevskoj Podgorini, Užičkom i Bosanskom Podrinju.

      NAJBITNIJE KARAKTERISTIKE: Suglasnika H nema, a suglasnik F zamenjuje se sonantom V. Grupa PS uproscava se glasom S: sovati (umesto psovati). Ovaj dijalekat ima novu deklinaciju , sa završetkom  -ima/-ama u dativu, insrtumentalu i lokativu množine. Akcenutacija se sastoji od četiri akcenta.

 

 

 

DIJALEKATSKA OSNOVA SRPSKOG KNJIŽEVNOG JEZIKA

 

Za osnovu srpskog književnog jezika uzeta su dva mlađa (novoštokavska) dijalekta:

ŠUMADIJSKO-VOJVOĐANSKI  (ekavski izgovor);

ISTOČNOHERCEGOVAČKI (ijekavski izgovor).

 

Ostali dijalekti, kao i neki od oblika ovih dijalekata ostaju van književnojezičkog izgovora, ali daleko od toga da se ne koriste. Oni i dalje zive i upotrebljavaju se u svojim karakterističnim područjima.

 

 

 Regionalizmi su lekseme karakteristične za većinu govora ili sve govore iste grupe govora. Rasprostiru se na širem području nego lokalizmi, ali na užem nego dijalektizmi.

Standardnojezičkoj reči  šporet odgovara više regionalizama: štednjakšparetšpaher,šparhetšpaker.

 

 

                                                                                                                                                                                                                                          Jelena Popović

                                                                                                                                                                                                                            Sofija Balać

 

Literatura:

1. Ljiljana Nikolić, Živojin Stanojčić, Duška Klikovac, Jezik i jezička kultura, Srpska školska knjiga, Beograd, 2004.
2. www.scribd.com

9 thoughts on “Dijalektizmi i regionalizmi – Jelena Popović i Sofija Balać

  1. s obzirom da je ovo baš obimna oblast, sasvim je konstruktivno i sadržajno urađeno.baš je dobro! ja bih još istražila onaj deo sa ikavskim izgovorom jer me baš zanima zašto se smtra književni nepravilnim- jer meni nekako lepše zvuči kada (čitam) slušam ikavski (onaj što upotrebljavaju u Dalmaciji) , jer je melodičniji i neposredniji..!

  2. ja ovo stvarno nisam mogao da citam ponovo jer sam to ucio svake godine za takmicenje, i uvek zaboravim sve karakteristike pa ih ponovo ucim.

    vidim da je sve sto treba da bude obuhvaceno, preleteo sam preko teksta.:)

  3. Bas je obimno, pa mi je tesko da ostanem koncentrisana, ali tema to zahteva, sadrzajno je . Oblast koju nikad nisam zapravo naucila, jer mi je uvek delovala jako tesko, tako da je meni sam odgovor na ovu temu uspeh🙂

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s