Скочи на садржај

Синоними и антоними – Вукашин Чолевић

11. децембар 2011.

Синоними

Претпоставимо да неко жели да, у једној реченици, опише следећу ситуацију : у непосредној околини говорника живи једна женска особа плаве косе и пријатне спољашности, која иначе професионално лечи децу, и према чијем кућном љубимцу, човековом највернијем пријатељу, сви, укључујући и говорника, гаје пријатељска осећања. Опис би могао да изгледа, рецимо, овако: У мом комшилуку живи једна лепа плавуша, иначе дечији лекар, чијег пса, сви ми волимо. Ово представља вероватно најприроднији и најуобичајенији начин да се предвиђени садржај уобличи и изрази у српском језику, мада никако није и једини. Не улазећи овом приликом у разноврсност реченичне структуре, него се усредсређујући само на лексичку димензију, на месту подвучених речи у поменутом исказу могле би се јавити бар још и ове, синонимне, речи:

Комшилук – суседство

Живи – станује

Лепа – згодна, привлачна, љупка, атрактивна, гламурозна

Плавуша – плавојка, плавокоса

Дечији лекар – педијатар

Пас – кер, кера, куца, куче

Волимо – љубимо, обожавамо

Синонимија, као што се и може видети, је фасцинантна језичка појава да се један садржај може изразити помоћу више различитих речи, покреће читав низ теоријских и практичних питања.
Уопште узев, укупно значење једне речи одређују две комплиментарне компонтенте – основно и асоцијативно значење. Основно представља централну, обавезну и, најважније, објкетивну компоненту, која је заступљена у знању већине представника одређене језичке заједнице. На пример, основно значење речи плавуша било би ‘женска особа плаве косе’, а реч пас, у најкраћем, ‘домаћа животиња карактеристична способности да лаје’. Са друге стране, асоцијативно значење чини субјективну компоненту, која није без остатка заступљена у знању већине представника одређене језичке заједнице. Асоцијативно значење обухвата читав сплет додатних информација у вези са применљивошћу речи у конкретним ситуацијама од стране конкретних говорника. Уопштено извучено из досадашњег текста могли бисмо доћи до неке субјективно општеприхваћене дефиниције синонима: Синонимима се називају оне речи које деле истоветно основно значење и које су по томе упоредиве и међузаменљиве у појединим контекстима. Штавише, синонимија је однос између појединачних значења појединачних речи у одређеном контекстом. Не сме се схватити да је једна реч упоредива и мећузаменљива са само једном речју. На пример, реч земља је синоним са речима тло и земљиште у једном свом значењу, са речју држава у другом, а са речима под и патос у трећем. Број речи са којима је нека реч упоредива и заменљива није ограничен. У значењски однос синонимије ступају речи из целокупног лексичког фонда једног језика, без обзира на то да ли (1) су речи домаћег порекла, (2) спадају у стандардни језик, (3) спадају у савремени језик и (4) да ли су просте, изведене, сложене или фразне.

Антоними

Антоним је реч супротног значења према некој другој речи. Две речи супротног значења чине антонимски пар. Лексичко-семантичка појава значењске препреке између две речи назива се антонимија. Антонимија обухвата особине именица, придева, глагола, прилога и предлога. Синоними и антоними су међусобно антоними. Постоји посебна врста антонимије – оксиморон.

Антоними различитих корена су они међу којима не постоји етимолошка веза јер су им се изрази развили из различитих корена. Такође се називају и примарни или прави антоними. Са друге стране, антоними који имају исти корен настали су најчешће префиксалним творбама речи. Називају се и творбени.
Могу се градити различитим префиксима:

Надвожњак – подвожњак

Ванјезичан – унутарјезичан

Изнадпросечан – исподпросечан

Отворити – затворити

Унети – изнети

Такође се може градити и помоћу једног рпефикса који означава негацију:

Човек – нечовек

Законит – противзаконит

Оружати – разоружати

Социјалан – асоцијалан

Бинарни антоними су они од којих сваки потпуно негира значај свог пара, односно потпуно искључује садржај:

Жив – мртав

Истина – лаж

Слојевити антоними су они између којих постоје међуслојеви (сива зона):

Мален – (омален, овећи…) – велик

Јефтин – … – скуп

Топао – … – хладан

Постоје и вишеструки антоними који су својим значењима супротни различитим речима:

Стар – млад

Стар – нов

Стар – модеран

Литература:

http://www-gewi.uni-graz.at/gralis/Linguistikarium/Lexikologie/BKS/Lexikologie_BKS/Prcic_Sinonimija.htm

и посредно

Bugarski, R. (1989). Uvod u opštu lingvistiku. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd; Zavod za izdavanje udžbenika,Novi Sad.

Lalević, M. S. (1974). Sinonimi i srodne reči srpskohrvatskoga jezika. Leksikografski zavod „Sveznanje”,Beograd.

Prćić, T. (1997). Semantika i pragmatika reči. Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci,Novi Sad.

Radovanović, M. (1986). Sociolingvistika. Drugo izdanje. Književna zajednica Novog Sada; Dnevnik,Novi Sad.

Stanojčić, Ž., Popović, Lj. (1992). Gramatika srpskoga jezika. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd; Zavod za izdavanje udžbenika,Novi Sad.

Šipka, D. (1998). Osnovi leksikologije i srodnih disciplina. Matica srpska,Novi Sad

18/12/2011

Вукашин Чолевић

About these ads
6 коментар
  1. Uvodni deo je zanimljiv i dobar nacin da se iskaze poenta, ali ostalog ima pre pre previse. tl;dr :D

  2. uu jee, kada sam videla ovaj tekst, privukao me je deo sa antonimima, jer je baš lepa struktura. baš skaldno! a inače je vrlo opširno, i evidentno je da si se potrudio, ali si možda mogao i deo sa sinonimima nekako više šematski prikazati. Ali svakako je vrlo temeljan i dobar referat. Svakaaa tebi čast Vule,odlično! :)

  3. Okej, ovaj referat moze da se skine slobodno :D
    Novi ce doci cim ga profesorica postavi, valjda cete biti zadovoljniji ^^

  4. zadovoljniji?moze, ajde. iskreno, meni je i dalje malo duze nego sto bi trebalo da bude – KO zeli da cita o sinonimima i antonimima pet minuta? nema tu nekih nejasnoca, jako je kratka tema kad se samostalno izucava! doduse, kad se gleda u sirem kontekstu – zasto imamo vise termina za jedan pojam, kako dolaze novi itd. => bude mnogo obimnije i zanimljivije, ali bi pokrilo dobre delove drugih referata. rekoh, siri kontekst!)

    mada, da, morao si da uradis referat temeljno, pa je moralo da bude malo sire.caooos:-)

  5. Dobro objasnjeno, ima dosta primera… Ok je sto je malo duze, ipak je ovo referat, zahteva malo vise od dve obicne definicije. :)

  6. Jelena Popović стална веза

    Meni je sada ovaj rad sasvim u redu, a dužina bih rekla da je kako treba. :)

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

%d bloggers like this: